Bliže nam se novogodišnji praznici i eto prilike da svoje goste i ukućane obradujete ovom zdravom poslasticom. Ova jestiva dekoracija divno izgleda na svakom stolu, zdrava je i posna i što je najvažnije – brzo se sprema. Mališanima će biti naročito zanimljiva a možete je odneti i kao poklon .

Kako napraviti novogodišnju jelku od voća

1. Sastojci: 1 jabuka, 1 prava šangarepa, 1 drveni štapić za ražanj, čačkalice, voće po izboru ( kivi, jagode id. )
2. Vrh cele jabuke ( oko peteljke ) jabuke odseći tako da bude ravan . Jabuku postaviti na tanjir tako da stoji na ravnom delu .
3. Uzeti šangarepu i njen drvenasti deo oko peteljke iseći. Zatim polako kroz šangarepu do pola nabosti štapić za ražanj.Drugu polovinu štapića zabodite kroz vrh jabuke. Uži deo šangarepe treba da bude na vrhu ove konstrukcije.
4. Uzimajte raznolike komadiće voća i bobica – svaki komad pojedinačno nabodite na čačkalicu a zatim drugu polovinu čačkalice na konstrukciju jabuke i šangarepe. Radite polako, od dna jabuke do vrha šangarepe . Na kraju jabuka i šangarepa ne treba ni da se vide :)

The post Kako napraviti novogodišnju jelku od voća appeared first on Kakopedija.

Neugodan miris nogu zna da zada veliku glavobolju. Pogresan izbor obuće, vrućina ili jednostavno lenjost da se malo pobrinemo da nam čarape i obuća uvek budu čisti i spremni, kao i naša stopala. Malo volje i sve može za kratko vreme da se reši …

Kako eliminisati neugodan miris nogu

1. Pobrinite se da vaša obuća bilo nova ili stara uvek bude iznutra (i spolja) čista, oprana i suva.
2. Kada se tuširate završite tuširanje tako što ćete noge oprati hladnom vodom (ili bar mlakom ) i bebi sapunom.
3. Dobro osušite noge peškirom posle kupanja.
4. U apotekama mogu da se kupe sjajni proizvodi u obliku pudera protiv neprijatnog mirisa nogu , koji se nanose na čista i suva stopala. Od velike su pomoći i već posle drugog nanošenja rezultati su vidljivi (tj osetljivi ) i duže vreme ne morate da ga koristite,već samo uredno da vodite računa o higijeni vaše obuće i stopala. Ne košta mnogo a koristi !
5. Kupujte uvek pamučne čarape iako su one sintetičke jeftinije. Sintetika – NIKAKO!
6. Vodite računa da su vam nokti na nogama uvek čisti i podrezani .

The post Kako eliminisati neugodan miris nogu appeared first on Kakopedija.

Mnogi borci smatraju da što više napreduju moraju sve više pažnje da posvete unapređenju brzine udarca. Veoma je bitno da se tokom treninga fokusirate na brzinu udaranja jer tokom meča fizička sila je zanemarljiva u odnosu na brzinu udaraca, što znači da ako je vaš protivnik brži od vas postoje jako velike šanse da ćete okršaj izgubiti. Evo u tekstu koji sledi navešću vam par jednostavnih ali takođe i efikasnih načina kako unaprediti brzinu vaših udaraca.

Kako poboljšati brzinu udarca

1. Prvo ćete morati da se umno fokusirate na samu brzinu, da vam je tokom treninga brzina vaših udaraca na pameti u svakom trenutku. Trening u teretani je takođe poželjan ali generalno ćete želeti da se držite samo treninga osnovnih grupa mišića tj. mišića koji povezuju vaše trbušnjake, grudi i leđa.
2. Snaga gornjeg dela tela je jednako bitna kao i snaga nogu, ali ključni mišići koji su odgovorni za brzinu udarca su mišići abdomena. Još jedan trik koji doprinosi velikoj promeni brzine udarca na bolje je sposobnost da se opustite a to se postiže upornim treningom. Kada su naučnici proučavali različite sportiste došli su do saznanja da u trenutku samog udara ljudski mozak reaguje na taj način da smanji sve mozdane funkcije na nivo kada čovek meditira ili spava. Ovaj fenomen je poznat kao delta moždani talas. Kada vam je um napet samim tim je napeto i vaše telo i reagovaće mnogo sporije nego kako bi reagovalo da se smireni i staloženi.
3. Vežbe disanja, meditacija pa čak i joga mogu poboljšati brzinu vaših udaraca ako ste već probali na sve načine da kordinirate vašu brzinu a niste bili uspešni. Kada trenirate da biste povećali brzinu počnite sporo i postepeno povecavajte brzinu, ovo će vam pomoći da povećate brzinu vaših udaraca a da ne izgubite na tehnici udaranja. To je meni bilo bilo prilično teško savladati u početku zato sto sam bio koncentrisan da to radim sto brže, bolje i jače a ustvari nisam obraćao pažnju na to da gubim fokus na sam trening
4. Koristite takozvanu speed bag (brzi džak) da biste unapredili vašu brzinu udaranja ali da biste takođe razvili kondiciju i izdržljivost koja će vam biti potrebna da biste mogli da posedujete neku odrećenu brzinu tokom celog meča. Kada vežbate na običnom džaku za udaranje obratite pažnju na rad vaših nogu i nemojte pokušavati da udarite džak sto jače vec je skontentrišite na to da prosledite par brzih i preciznih udaraca, kada trenirate na ovakvom džaku najbolje ga je zaljuljati jer se onda mora obratiti pažnja i na rad nogu a samim tim sto se džak pomera biće vam mnogo teže da se fokusirate na pravilan udarac.
5. Što više razvijate vaše abdomenalne mišiće lakše ćete moći da budete opušteni tokom borbe i samim tim ćete dobijati na udaračkoj brzini i snazi. Ako se odlučite da trenirate bilo koji combat sport nemojte nikada dozvoliti da vam motivacija bude povređivanje nekoga niti ulična tuča jer je verujte mi mnogo drugačija situacija kada imate fizički obračun u ringu i na ulici. Primaran motiv za treniranje nekog borilačkog sporta treba da vam bude praznjenje negativne energije i odrzavanje visokog nivoa fizičke spremnosti i kondicije.

The post Kako poboljšati brzinu udarca appeared first on Kakopedija.

Agrarna politika je onaj deo ekonomske politike jedne nacionalne ekonomije ili širih integracija koje je usredsredjen na usmeravanje razvoja poljoprivrede i sa njom neposredno povezanih aktivnosti i po različitim osnovama.

Kako objasniti pojam mera agrarne politike

Agrarnu politiku čini nekoliko medjusobno povezanih elemenata:
a)cilj agararno-političke aktivnosti
b)sredstva
c)mere i
d)metode delovanja.
Svi oni deluju u odredjenom prostoru i vremenu,

Sa stanovišta vremena na koje se projektuju ciljevi agrarne politike razlikuju se sledeće vrste ciljeva:
osnovni (oni su veoma stabilni), dugoročni (to su strateški ciljevi koji su veoma stabilni) i ciljevi tekućeg perioda (to su ciljevi na koje deluje veliki broj činilaca i mogu se razlikovati tokom vremena).

Najčešći ciljevi agrarne politike su:
1)povećanje poljoprivredne proizvodnje i/ili menjanje njene strukture
2)porast produktivnosti rada i prirast po jedinici proizvoda
3)efikasnije korišćenje uloženih sredstava
4)porast i stabilizacija dohotka poljoprivrednog stanovništva
5)umerene i stabilne cene poljoprivrednih proizvoda.

Mere agrarne politike se dele u 4 grupe:
1) ekonomske mere (to su mere vezane za cene,poreze,investicije,politiku uvoza i izvoza…)
2) tehničke i tehnološke mere
3) organizacionne mere
4) pravne mere.

U politici cena poljoprivrednih proizvoda potrebno je uspostaviti odgovarajući odnos cena po kojima se agrarni proizvodi prodaju na tržištu i cena po kojima poljoprivrednici kupuju proizvode od drugih delatnosti. Paritet cena je,u stvari uspostavljanje skladnog odnosa izmedju otkupnih i maloprodajnih cena poljoprivrednih proizvoda. Narušavanjem ovih odnosa stvara se disparitet cena.

Investicije predstavljaju materijalnu osnovu proširene reprodukcije pošto se njima uvećavaju osnovna i obrtna sredstva u delatnostima gde su uložena.

Porezi su važan instrument regulisanja odnosa robnih i kupovnih fondova, politike raspodele i usmeravanje razvoja pojedinih sektora poljoprivrede.

Politika uvoza i izvoza bitno utiče na odnos ponude i tražnje unutar jedne nacionalne ekonomije. Ona može delovati podsticajno ili ograničavajuće na razvoj poljoprivrede,ali i cele privrede jedne zemlje.

Prema načinu sprovodjenja mere agrarne politike mogu biti: direktne i indirektne, prisilne ili dobrovoljne.

U formulisanju i sprovodjenju agrarne politike učestvuju organi izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, poljoprivredni proizvodjači, udruženja gradjana, kao i obrazovne i naučne institucije.

The post Kako objasniti pojam mera agrarne politike appeared first on Kakopedija.

Najosnovniji elementi preživljavanja su: voda, vatra, sklonište, hrana, orijentacija i signalizacija. Ovde ću navesti za svaki elemenat određene savete.

Kako preživeti u prirodi

1. Oprema. Svaki čovek bi trebao da zna kako da preživi u prirodi. Osnovna oprema za to je:
   • Nož
   • Konopac
   • Šibice, kremen, upaljač…
   • žica ( za pravljenje zamki)
   • Pribor za prvu pomoć
   • zviždaljka, signalno ogledalo (za signaliziranje)
   • pribor za pecanje
   • kompas (bolje je imati dva jer, kada ste izgubljeni, jedan kompas ne uliva poverenje)
   • male pamučne loptice natopljene naftom ili benzinom ( odličan starter vatre)
   • sveća (takodje za vatru)
   • bilo kakva lampa
   • mali pokrivači za hitne slučajeve ( mnogo različitih primena, npr. pokrivanje pri spavanju)
     Ovo su stvari koje bi trebalo da vam stanu u torbu veličine 15x15cm. ovo su stvari za krajnju nuždu!
2. Sklonište. Kada ste izgubljeni, najčešće morate da improvizujete. Tako je i sa skloništem. Ima mnogo načina za pravljenje skloništa: kao vigvami, kućice… Što je sklonište manje, ima više toplote, pa se pobrinite da bude manje. Uvek je bolje naći prirodni zaklon jer onda trošite manje energije oko pravljenja. U slučaju da morate da pravite, ima više načina:
   • Vigvam – uzmite nekoliko viših grana, poredjajte ih u obliku kupe i prekrijte pokrivačima za hite slučajeve, lišćem, granjem..
   • “kućica”- nađite nekoliko savitljivog granja (ne iščupanog -odnosno da je još u zemlji) i spojite ih kanapom. Zatim na sve to nabacajte što više lišća.
3. Voda. Voda je izvor života. Svaki put kada dođete do vode u prirodi prokuvajte je! Obavezno! Samo tako ćete uništiti sve loše bakterije. Voda se lako prokuvava. Nadjite metalnu posudu (metalni deo na čuturi ili čak posuda od aluminijumske folije), sipajte vodu i čekajte da se prokuva.
   Vodu takođe možete naći i u biljkama. Recimo, ovde kod nas u vlažnim mahovinama.
4. Vatra. Vatra je ključna za preživljavanje. Ona nam podiže moral, utopljava nas, možemo peći hranu, prokuvavati vodu… Vatra se pali uz pomoć šibica, kremena, upaljača… Sa time je lako. Samo treba naći SUVA drva za potpalu, dobar starter vatre i eto je. O tome ima čitav jedan članak na Kakopediji pa vas neću time zamarati: Kako zapaliti vatru bez šibica.
5. Hrana. Hrana nije toliko bitna kao voda i vatra ali je jako dobra za moral i nadoknadu energije. Dakle, bitna je. Hranu možete uloviti oružjem, zamkama… Najbolje je hranu namamiti u zamku, jer tako ne trošite previše energije. Postoji mnogo načina za to, ali ja nisam baš stručan u tome. Radije lovite jer je efikasnije. Takodje, možete jesti biljke i insekte.
6. Orijentacija odnosno navigacija. Ona je relativno važna ako znate gde treba da idete. Tu najbolje služi kompas. Takodje se možete orijentisati pomoću Sunca i ručnog sata. Časovnik položite na dlan ruke, držite ga vodoravno i okrećite tako da malu kazaljku upravite prema suncu. Lakše je okretati sat ako posmatrate sunce na staklu sata, a okretati treba sve dotle dok se pravac sunca ne poklopi sa malom kazaljkom. Potom prepolovite ugao između male kazaljke i broja 12 na časovniku i dobićete – jug. Zabluda je da mahovina raste na sveru. Ona raste gde je vlažnije, a to nije uvek nužno sever.
7. Poslednja tačka je navigacija. Ona sliži samo ako vidite neki automobil, helikopter… Šta god. Dakle da drugima nagovestite da ste tu. Može se signalizirati signalnim ogledalom. To je ogledalo koje ima rupu na sredini. Morate vežbati rukovanje njime. Takodje postoji mnogo drugih načina. Recimo, svetleći štapić. To je plastični štap koji svetli u mraku. Možete ga zavezati za konopac i vrteti u krug pa će vaš spasilac videti veliki svetleći krug i znati gde ste.
8. Na kraju ću samo pomenuti šta uraditi u slučaju ujeda zmije. Sastoji se u potpunom mirovanju povređenog. Ujedeni ud treba podvezati, umereno stegnuti poveskom neposredno iznad mesta ujeda, i imobilisati. Povremeno (3-5min) popuštati povesku jer krv mora da cirkuliše i kroz otrovani deo tela, odnosno od vena ka srcu. Na samom mestu ujeda naprave se kroz kožu dva unakrsna reza (slovo “H”) u dubini od 3-4mm, i pusti se da rana iskrvari. Tako će sa krvlju izaći i veći deo otrova. Nikako se ne preporučuje isisavanje rane ustima, jer je i najmanja ranica na ustima ili usnoj duplji, kao i kvaran zub, dovoljna da se otruje i onaj koji pokušava da pomogne! Rezovi se prave nožem, žiletom ili drugim oštim predmetom čije je sečivo opaljeno na plamenu ili obrisano alkoholom. Unesrećenom davati što više tečnosti: ali nikako alkohol. Zatim ga treba što pre preneti do najbliže medicinske ustanove gde će primiti serum protiv zmijskog otrova. Naravno, u prirodi je to teže ostvariti.

The post Kako preživeti u prirodi appeared first on Kakopedija.

Mnoge opekotine su posledica nesrećnih slučajeva u domaćinstvu. Toplota, trenje ili razne hemikalije mogu da opeku ili opare kožu. Brzo pružanje prve pomoći je od velike važnosti i kod jačih i kod blažih opekotina.

Kako lečiti opekotine

1. Kada dodje do opekotine prvo treba ukloniti nakit ili odeću koji možda pritiskaju zahvaćeni deo.
2. Prva pomoć kod opekotina jeste da se zahvaćeno područje drži pod vodom najmanje 10minuta. Voda će rashladiti kožu i ublažiti peckanje. Ukoliko voda nije pri ruci od pomoći može biti i hladno mleko ili ledeni čaj ili pak bilo koja hladna tečnost koja ne nadražuje kožu.
3. Nakon toga opekotinu treba prekriti sterilnim, nelepljivim zavojem ili bilo kakvom čistom, suvom tkaninom koja dobro upija.
4. Posle pružanja prve pomoći opekotine mogu same zarasti, ali u tome im može pomoći i sledeće:
   • Lavandino ulje. Nanesti ulje na opekotinu i prekiti gazom, a ivice pričvrstiti flasterom. Dodavati ulje svakih dva sata tokom sledećih 24h, ali ne skidati gazu! Medjutim, ako i nakon toga opekotina ne zaraste ,onda treba pomešati 6 kapi lavandinog i 2 kapi geranijumovog ulja sa kašičicom ulja od semenki grejpfurta ili ulja slatkog badema. To treba ponavljati 4 puta dnevno dok opekotina ne prodje.
   • Kantarionovo ulje. Ovo ulje je od davnina poznato kao ulje koje se nanosi na sve rane, pa tako i na opekotine. Koristi se za lečenje lakših opekotina i opekotina od sunca i to tako što se nanese na oštećeno područje.
   • Aloe vera. Koristi se gel od aloe vere tako što se nanosi na ranu. Ali i list takodje može biti delotvoran. Treba ga prerezati po dužini i sok iz njega cediti na opekotinu.
   • Mast od nevena. Delotvoran je kod opekotina od sunca kao i ostalih opekotina manjeg stepena kao što su opekotine od pegle, rerne i slično. Na opečeno mesto mast treba dobro utrljati i postupak ponavljati nekoliko puta u toku dana.
5. U borbi protiv opekotina može biti delotvoran i losion ili mast od zovinog cveta, jogurt, med, belance…
6. Male opekotine koje zahvataju površinski sloj kože se mogu lečiti kod kuće bez posete lekaru. Medjutim, ako se radi o dubljim i većim opekotinama, a posebno o onim izazvanim električnom strujom obavezno treba potražiti lekarsku pomoć. Lekara treba posetiti i ako se radi o jakim opekotinam u ustima i grlu, o opekotinama kod kojih se stvara gnoj, oticanje i jako crvenilo, kao i kod opekotina koje su dublje od površine kože.

The post Kako lečiti opekotine appeared first on Kakopedija.

Usmeravanje razvoja je danas postalo neminovna potreba savremenog društva i javlja se u svim preduzećima, kao i u svim zemljama. Planiranje razvoja se realizuje kroz vodjenje odredjene politke, koja je na nivou jednog društva ekonomska politka, a na nivou preduzeća poslovna politika.

Kako se definiše razvojna politika preduzeća

O dugoročnoj poslovnoj politici može da se govori kao o razvojnoj politici. Ona treba da determiniše rast i razvoj preduzeća i da predstavlja osnovu za programe i planove kojima ce se taj rast i razvoj ostvarivati u jednom dugom vremenskom periodu.

Samim tim, razvojna politika se može definisati kao onaj deo poslovne politike koji se odnosi na dovoljno dug vremenski period, u kome se mogu izvršiti značajne promene u poslovno-proizvodnoj orijentaciji preduzeća, njegovom položaju na tržištu i njegovom učešću celokupnoj društvenoj reprodukciji. Sve to se postiže da se razvojna politika zasniva na postavljanju razvojnih ciljeva na naučnom predvidjanju budućnosti.

Razvojna politika se sastoji od niza dugoročnih poslonih odluka kojima se preciziraju princip, stavovi, mere i uslovi za akcije poslovanja preduzeća. Tako da, može se reći da je konačna konkretizacija razvojne politike u dugoročnim planovima, kojima se utvrdjuju ciljevi i zadaci odredjenog preduzeća, ali i sredstva, uslovi i načini za njihovo ostvarivanje. Kako bi planovi bili optimalni treba donositi i optimalne poslovne odluke.

Može se zaključiti da postoji veza izmedju razvojne politike i planiranja, pa se uočava i postojanje razvojne politike kao naučne discipline, koja svojom organizacijom, metodama i principima treba da obezbedi stalni rast i razvoj preduzeća kao poslovnog sistema.

The post Kako se definiše razvojna politika preduzeća appeared first on Kakopedija.

Ovom procedurom utvrđuje se redosled i sadržaj postupaka prilikom opredeljivanja pacijenata za izabranog lekara u Domu zdravlja. Procedura se primenjuje u Službi za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništva, Službi za zdravstvenu zaštitu žena, Službi za zdravstvenu zaštitu dece i omladine i Službi za stomatološku zdravstvenu zaštitu.

Kako izabrati izabranog lekara

Pacijent se samovoljno opredeljuje za određenog izabranog lekara u navedenim službama. Ovo ima za cilj da izabrani lekar u kontinuitetu prati zdravstveno stanje pacijenta i njegove potrebe u zdravstvenom sistemu.

1. Osiguranici imaju pravo da odaberu lekara u već navedenim službama Doma zdravlja. Izbor se vrši prilikom prve posete lekaru i tada se potpisuje i izjava o izabranom lekaru.
2. Osigurano lice može imati samo jedan zdravstveni karton kod izabranog lekara u toj službi, a zdravstvenu zaštitu ostvaruje na osnovu overene zdravstvene knjižice ili overene potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite uz važeći dokument kojim se potvrđuje identitet lica,npr. lična karta. Ako isprave o osiguranju nisu overene, pravo na zdravstvenu zaštitu lice ostvaruje samo u slučaju hitne medicinske pomoći.
3. Izabrani lekar se bira na period od jedne kalendarske godine, do 31.12. tekuće godine, sa spiska lekara koji je istaknut u svakoj zdravstvenoj službi. Ako osigurano lice po isteku ovog roka ne želi da promeni lekara, opredeljenje za datog lekara se smatra trajno važećim.
4. Opredeljivanje se vrši na za to određenim obrascima i to u 2 primerka, od kojih se jedan daje pacijentu, a drugi ostaje u zdravstvenom kartonu pacijenta. U ambulantama u kojima ne postoji mogućnost uvođenja pacijenta u kompjutersku evidenciju RFZO, već se ukucavanje vrši u drugoj ambulanti izdaje se i treći primerak. Izabrani lekar treba da primi svakog pacijenta koji se za njega opredeli, osim ako je broj osiguranika koji su za njega opredeljeni veći 20% od proseka Doma zdravlja.
5. Izabranog lekara za dete do 18 godina bira roditelj, usvojitelj, staratelj ili hranitelj. Osiguranom licu koje nema poslovnu sposobnost lekara bira staratelj. Ako osigurano lice ne može da popuni obrazac, to za njega može učiniti lice koje on pismeno ovlasti.
6. Timska sestra evidentira osiguranika u registar opredeljenih osiguranika, zdravstveni karton i elektronsku evidenciju.

The post Kako izabrati izabranog lekara appeared first on Kakopedija.

Subkutana aplikacija leka podrazumeva aplikaciju leka neposredno pod kožu. Na
ovaj način se primenjuju lekovi kod kojih je poželjna sporija resorpcija leka i u manjoj količini (do 2 ml). Ukoliko je propisana veća količina leka za subkutano davanje preporučuje se davanje leka na dva mesta, potkožno, sa posebnim brizgalicama i iglama. Lekovi koji se daju putem subkutane injekcije najčešće su vodeni rastvori i suspenzije. Subkutano se daju heparin i insulin.

Kako se daje subkutana (podkožna) injekcija

1. U okviru psihofizičke pripreme neophodno je saopštiti pacijentu važnost davanja injekcije, obavestiti ga da će osetiti bol prilikom ubrizgavanja leka i zamoliti pacijenta za saradnju. Takođe mu treba skrenuti pažnju da u slučaju pojave bilo kakve promene odmah obavesti sestru. Najčešća mesta za davanje subkutanih injekcija su spoljna strana nadlaktice, prednja strana butine, rastresito tkivo donjeg abdomena, gornji deo bedra, glutealni predeo i gornji deo leđa. Ubrizgavanje leka subkutano je zabranjeno na oštećenim i lediranim delovima kože, mladežima, ožiljcima. Namestiti pacijenta u udoban, adekvatan položaj, osloboditi ciljanu regiju od odeće.
2. Oprati ruke, staviti rukavice za jednokratnu upotrebu
   Na pokretnim kolicima potrebno je pripremiti sledeće: ordinirani lek, brizgalice za jednokratnu upotrebu koja treba da bude u originalnom pakovanju, provera da li je pakovanje u kome je brizgalica originalno i neoštećeno, igle, tupfere vate, sredstvo za dezinfekciju kože, urgentnu terapiju, rukavice.
3. Medicinska sestra / tehničar:
   • Obaveštava lekara u slučaju pojave neke komplikacije
   • Utvrđuje identitet pacijenta
   • Obavlja psihofizičku pripremu pacijenta
   • Proverava nalog lekara
   • Pere ruke, stavlja rukavice
   • Priprema ordinirani lek
   • Postavlja pacijenta u adekvatan položaj
   • Oslobađa od odeće i dezinfikuje ciljanu regiju
   • Plasira iglu polako ispod kože, aspirira sadržaj
   • Ako nema krvi lagano aplikuje lek
   • Nakon ubrizgavanja leka iglu nežno izvadi, mesto aplikacije pokriva tupferom vate
   • Blago masira mesto aplikacije
   • Posmatra reakcije pacijenta
   • Rasprema upotrebljeni materijal
   • Uklanja tupfer i proverava mesto uboda
   • Opservira pacijenta oko 30 minuta zbog moguće pozne alergijske reakcije
   • Ukoliko se pojavi hematom, stavlja vlažne obloge
   • Po završenoj proceduri obavezno oprati ruke.
   • Upisuje realizaciju ostvarene aktivnosti

The post Kako se daje subkutana (podkožna) injekcija appeared first on Kakopedija.

Inhalacija predstavlja unos leka u organizam putem aerosola. Najčešće se koristi u terapiji oboljenja respiratornih puteva. Vrlo je komforan i prihvatljiv način aplikacije leka. Lek unet inhalacijom deluje lokalno na sluzokožu disajnih puteva i brzo postiže terapijski efekat.

Kako se izvodi inhalacija

1. Priprema pacijenta:
   Potrebno je objasniti pacijentu način i razloge sprovođenja inhalacione terapije, tehniku pravilnog disanja, a treba ga i zamoliti za za saradnju. Zatim treba postaviti pacijenta u sedeći ili polusedeći položaj, a nekada je potrebno očistiti disajne puteve od sekreta pre inhalacije.
2. Priprema medicinske sestre:
   Oprati ruke, staviti rukavice i masku, tj. sprovesti mere zaštite.
3. Priprema materijala i opreme za rad:
   Potrebno je pripremiti inhalator, sistem i masku za inhalaciju, lek ili samo fiziološki rastvor u zavisnosti od naloga lekara, sredstvo za dezinfekciju aparata i upotrebljenog pribora.
4. Postupak izvođenja
   Medicinska sestra / tehničar
   • Pere ruke
   • Utvrđuje identitet pacijenta
   • Proverava terapiju sa naloga lekara
   • Priprema ordinirani rastvor
   • Priprema inhalator, sistem i masku za inhalaciju
   • Postavlja pacijenta u odgovarajući položaj
   • Ukoliko je potrebno, očisti disajne puteve od sekreta
   • Stavlja masku na lice pacijentu
   • Uključuje inhalator, kontroliše tok inhalacije
   • Po završetku inhalacije skida masku i sistem
   • Pere sistem i masku i stavlja u dezinfekciono sredstvo
   • Dezinfikuje inhalator
   • Rasprema sav upotrebljeni materijal i priprema sve za sledeću inhalaciju

The post Kako se izvodi inhalacija appeared first on Kakopedija.

Ovom procedurom utvrđuje se redosled i sadržaj postupaka prilikom promene izabranog lekara. Procedura se primenjuje u svim službama Doma zdravlja – Služba za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništva, dece i omladine, žena i stomatološkoj zaštiti.

Kako promeniti izabranog lekara

Pacijent samovoljno odlučuje o promeni izabranog lekara,u skladu sa pravima koja su mu zakonom data.

1. Osigurano lice ima pravo na promenu izabranog lekara nakon godinu dana i pri tome nije dužno da navede razloge promene lekara.
2. Osigurano lice može izvršiti promenu lekara i pre ovog roka zbog prestanka rada lekara, promene mesta prebivališta ,nezadovoljstva radom ili zamenom izabranog lekara nakon 3 meseca, zbog odsustva izabranog lekara duže od 6 meseci i sličnih opravdanih razloga.
3. Promena izabranog lekara vrši se popunjavanjem obrasca izjave o izboru i promeni izabranog lekara. Pacijent se najpre briše iz registra prethodnog izabranog lekara, a timska sestra novog odabranog lekara vrši evidentiranje u svim evidencijama kao i pri prvom odabiru lekara.

The post Kako promeniti izabranog lekara appeared first on Kakopedija.

Ovom procedurom utvrđuje se način trijaže i prijema pacijenata sa hitnim stanjima, koja su jasno definisana i istaknuta u čekaonicama zdravstvenih stanica. Hitna stanja su sva stanja pacijenata koja zahtevaju brzo ukazivanje medicinske pomoći i ovakvi pacijenti se primaju preko reda. Pacijent ili njegov pratilac se javljaju odgovornoj sestri, koja kratkim i jasnim pitanjima određuje hitnost prijema, a ako ima nedoumice konsultuje i timskog lekara.

Kako prepoznati hitna zdravstvena stanja

U slučaju da se pacijent nije javio svom odabranom lekaru primiće ga zamenski lekar ili prvi lekar u smeni gde se ukaže slobodno mesto. Kao hitna stanja definisana su:

1. naglo nastala slabost jedne strane tela, konfuznost, teškoće pri govoru
2. epileptični napad
3. bol u grudima
4. asmatični napad
5. povišena telesna temperatura preko 39 S
6. naglo nastala glavobolja
7. skok krvnog pritiska, praćen glavoboljom, povraćanjem
8. novonastali poremećaj srčanog rada
9. naglo nastali bolovi u stomaku
10. bolovi vezani za maligne bolesti
11. obilno krvarenje iz nosa
12. traumatske povrede
13. naglo nastali osip po koži
14. reakcija na uzimanje leka (manifestuje se do 1 sat nakon uzimanja leka)
    kao i eventualna druga hitna stanja koja zahtevaju brzu medicinsku intervenciju.

The post Kako prepoznati hitna zdravstvena stanja appeared first on Kakopedija.

Interna komunikacija u ustanovi predstavlja unošenje informacija u ustanovu i prenošenje informacija po službama, npr. Doma zdravlja. Razmenjivanje informacija i ideja unutar ustanove. Odgovorni za prenos informacija su: direktor, načelnici službi, šefovi nižih organizacionih celina, lice zaduženo za odnose sa javnošću i svi zaposleni koji razmenjuju informacije i ideje, unose informacije u ustanovu i prenose po službama Doma zdravlja.

Kako definisati internu komunikaciju u ustanovi

1. Interna komunikacija prestavlja razmenjivanje informacija i ideja unutar ustanove. Ostvaruje se u formalnom i u neformalnom obliku.
2. Formalna interna komunikacija se zasniva na principu subordinacije (nadređenosti i podređenosti). Počinje od direktora, teče kroz niže rukovodeće nivoe do izvršnih radnika. Glavni cilj ove komunikacije je rukovođenje i upravljanje pojedincima na nižim hijerarhijskim strukturama.
   Ostvaruje se kroz naredbe, uputstva, odluke, rešenja i naloge koje se kreću u silaznom toku i kroz informacije, podatke, izveštaje, odgovore, predloge, sugestije, zahteve i dr. koje idu uzlaznom putanjom, tj. od nižih struktura prema direktoru.
3. Neformalna interna komunikacija podrazumeva prenos informacija onima sa kojima se dolazi u kontakt. Neformalno komuniciranje se obavlja: kroz neobavezne razgovore zaposlenih na svim nivoima, preko privatne mreže telefonskih kontakata, neposrednim kontaktima za vreme i van radnog vremena, u prostorijama i van prostorija ustanove i dr.

The post Kako definisati internu komunikaciju u ustanovi appeared first on Kakopedija.

Elektrokardiogram je neinvazivni medicinsko-tehnički postupak registrovanja električnih potencijala koje srce proizvodi svojim radom. Prati se srčani rad putem njegove električne aktivnosti.

Kako se izvodi EKG (elektrokardiogram)

Oprema: Pripremiti EKG aparat u skladu sa fabričkim uputstvima za upotrebu

Mere predostrožnosti:
- Koristiti elektrodu za uzemljenje
- Proveriti brzinu okretanja papira (25 mm/s)
- Otkloniti sve faktore koji mogu da ometaju ispravnost EKG-a: napetost muskulature, električnu prašinu, kontakt sa metalom, loš kontakt elektrode sa kožom, kao u slučaju maljavosti, polu-odlepljena elektroda, dodirivanje pacijenta u toku izrade EKG-a.
- Na EKG traci napisati ime i prezime pacijenta, godište, datum i vreme kada se EKG radi.

Postupak izvođenja:
- Upoznati pacijenta sa medicinsko-tehničkom intervencijom
- Ukloniti mu ručni časovnik sa ruke
- Očistiti kožu na mestima gde će se postaviti elektrode
- Postaviti elektrode i kablove

Raspored elektroda na telu pacijenta:
Na ektremitetima:
Crvena (R) – zglob desne šake
Žuta (L) – zglob leve šake
Crna (F) – desni gležanj
Zelena (N) – levi gležanj

Pomoću ovih elektroda se izvode „standardni odvodi“ (D1, D2, D3, AVR, AVL, AVF)

Elektrode na grudnom košu:
• C1- crvena, postavlja se u četvrti interkostalni prostor desno od sternuma
• C2 – žuta, postavlja se u četvrti interkostalni prostor levo od sternuma
• C3 – zelena, u sredini između S2 i S4
• C4 – braon, peti interkostalni prostor na preseku sa lonijom koja seče klavikulu na pola
• C5 – crna, iste visine kao S4 na prednjoj aksilarnoj liniji
• C6 – plava/ljubičasta, iste visine kao S4 ali na preseku sa srednjom aksilarnom linijom

Pomoću ovih elektroda se izvode prekordijalni odvodi (V1,V2,V3,V4,V5,V6).

The post Kako se izvodi EKG (elektrokardiogram) appeared first on Kakopedija.

Intravenska injekcija predstavlja unos/ubrizgavanje leka neposredno u venu. Prednost ovog načina primene leka je višestruka:
- celokupna doza leka unosi se direktno u krvotok
- dejstvo leka nastupa gotovo trenutno
- brzo razblaživanje leka krvlju omogućuje bezbedno ubrizgavanje rastvora koji iritiraju tkivo.
Na ovaj način mogu se davati lekovi koji se ne mogu primeniti na drugi način iz bilo kog razloga (razgradnja na mestu primene, nedovoljna resorpcija).

Kako se daje intravenska injekcija

1. Kriterijum za izvršenje funkcije
   • Pisani nalog lekara
2. Priprema pacijenta:
   • U okviru psihofizičke pripreme potrebno je pacijentu objasniti značaj unosa leka venskim putem, skrenuti mu pažnju da u toku aplikacije leka ne pomera ruku i da o promenama koje nastupe u toku davanja leka ili kasnije, odmah obavesti medicinsku sestru.
   • Osloboditi odeće ruku do nadlaktice, pacijenta namestiti u udoban ležeći ili polusedeći položaj.
3. Priprema medicinske sestre/tehničara:
   • Pre početka davanja intravenske injekcije oprati ruke, staviti rukavice, zauzeti udoban položaj pored ležaja ili stolice.
4. Priprema opreme i materijala za rad:
   • Na pokretnim kolicima potrebno je pripremiti sledeće:
     Ordinirani lek, brizgalice, igle, povesku, tupfere vate, testericu za otvaranje ampule, flaster, bubrežnjak, sredstvo za dezinfekciju kože. Takođe neophodno je proveriti pisani nalog lekara u vezi sa ordiniranim lekom.
5. Viša ili srednja medicinska sestra / tehničar:
   • Trebuje iz apoteke ordinirani lek
   • Brine o sadržaju kompleta za antišok terapiju
   • Kontroliše davanje terapije
6. Medicinska sestra / tehničar:
   • Obavlja psihofizičku pripremu pacijenta
   • Proverava nalog lekara
   • Utvrđuje identitet pacijenta
   • Čita naziv leka na originalnom pakovanju
   • Priprema lek za aplikaciju
   • Postavlja pacijenta u udoban položaj, oslobađa nadlakticu od odeće
   • Steže blago povesku i vrši selekciju krvnog suda
   • Dezinfikuje mesto uboda i lagano ulazi iglom ili braonilom u venu.
     Pojava krvi u brizgalici nakon aspiracije znači da je igla u veni.
   • Odvezuje povesku i lagano ubrizgava lek, posmatrajući reakcije pacijenta i povremeno aspirira sadržaj kako bi bila sigurna da je igla u veni
   • Po završetku ubrizgavanja leka vadi iglu i ostavlja tupfer vate pričvršćen flasterom.
   • Namešta pacijenta u udoban položaj
   • Rasprema sav upotrebljeni materijal (Procedura za upravljanje medicinskim otpadom)
   • Kada je stalo krvarenje, skida tupfer i flaster sa kože pacijenta
   • Posmatra reakcije pacijenta zbog pojave pozne alergijske reakcije
   • Upisuje realizaciju ostvarene aktivnosti

The post Kako se daje intravenska injekcija appeared first on Kakopedija.

Giht je jedna od najstarijih ljudskih bolesti. To je metaboličko oboljenje i obično nastaje kao razultat prekomernog uzimanja hrane bogate purinom. Obično se naziva “bolest bogatih”. Giht je u stvari vrsta upale zgloba koja nastaje kao posledica sekrecije kristala mokraćne kiseline. Od ove bolesti češće obolevaju muškarci. Dobra vest je da se simptomi gihta mogu ublažiti pravilnom ishranom.

Kako ublažiti simptome gihta

1. Osoba može imati genetske predispozicije za nastanak gihta. Dugotrajna upotreba pojedinih lekova može uzrokovati bolest. Bubrežni bolesnici imaju veći rizik da se razbole od gihta. Ali bolest se najčešće javlja kao posledica prekomernog konzumiranja alkohola i hrane bogate purinom. Najveća koncentracija purina nalazi se u crvenom mesu, iznutricama, pojedinim vrstama masne ribe i morskim plodovima, kao i u alkoholu (naročito u pivu).
2. Namirnice koje treba izbegavati ili potpuno izbaciti iz ishrane: crveno meso, piletina, sve vrste iznutrica, mesne prerađevine. Izbegavajte sledeće vrste riba: sardine, haringe, skušu i plodove mora (naročito ostrige i rakove). Izbegavajte celovite žitarice, šećer i slatkiše. Neke vrste povrća izbacite iz ishrane: artičoke, karfiol, spanać, grašak i pasulj. Ne konzumirajte alkohol, gazirana pića i kafu.
3. Namirnice koje slobodno možete jesti ako patite od gihta:
   Jedite male količine teletenine i piletine, kada god je moguće meso zamenite sa jajima. Slobodno konzumirajte mleko i jogurt od obranog mleka, kravlji sir i srednje masne sireve, kiselu pavlaku i buter. Koristite biljna ulja (naročito maslinovo ulje). Možete jesti sve vrste voća, sušeno voće, kompote koštunjavo voće (orahe, bademe, lešnike…) Od povrća, najbolje je konzumirati šargarepu, repu i cveklu. Dnevno pojedite maksimalno 150 grama hleba, uključujući pšenični hleb i tost hleb. Izbegnite kukuruzni i raženi hleb. Slobodno jedite makarone, pirinač i kuvani krompir. Dnevno pojedite najviše 50 grama meda ili šećera. Od žitarica, najbolje je konzumirati ječam, pšenicu i ovas.
4. Tokom dijete za giht popijte dnevno najmanje 3 litra tečnosti. To će ubrzati izbacivanje viška tečnosti iz organizma. Alkohol ograničite na jednu čašu vina dnevno.
5. Ovakav način ishrane poboljšava varenje i smanjuje bolove u zglobovima.
6. Narodni lekovi protiv gihta:
   Šaka trešanja ili višanja je jedan od najboljih lekova u borbi protiv ove bolesti.
   Kombuha takođe daje odlične rezultate. Konzumirajte sok od šargarepe.
7. Odličan prirodni lek protiv gihta je sok od celera. Pravi se na sledeći način: oljuštite 500 grama celera, iscedite sok, pa dodajte malo limunovog soka. Popijte svež sok.
8. Još jedan dobro poznat borac protiv gihta je i lovorov list. Iseckajte 5 lovorovih listova. Prelijte sa pola litra ključale vode, pa kuvajte još 5 minuta na umerenoj temperaturi. Neka odstoji preko noći. Sutradan, popijte celu količinu napitka, u pauzama. Ovaj napitak uzimajte 3 dana. Sledeći tretman ponovite tek za 6 meseci.

The post Kako ublažiti simptome gihta appeared first on Kakopedija.

Sibirska aronija se najvećim delom gaji u Sibiru i severnim delovima istočne Evrope. Stanovnici ovih područja su je vekovima uporebljavali u ishrani i koristili njena lekovita svojstva.

Kako sibirska aronija čuva zdravlje

1. Zreli plodovi ove biljke sadrže veliki broj antioksidanata tj biofenole, tanine, katehine, folnu kiselinu, vitamine A,C,B2,B9,E i veoma redak vitamin P, kao i beta karoten, minerale, kalcijum, kalijum, gvoždje, mangan, jod, fosfor, molibden, antocijanine. Naučnici su zaključili da je ova biljka najjači aksiodans do sada poznat.
2. Upravo zahvaljujući visokoj koncentraciji antioksidanasa, sibirska aronija predstavlja snažno sredstvo u borbi protiv nastanka i razvoja kancera mozga, pluća, debelog creva i jetre. Praksa je pokazala da su rezultati krvne slike kod pacijenata koji su pili čaj od aronije za vreme hemoterapije i zračenja bili u optimalnim veličinama čime se i obezbedjuje kontinuitet lečenja.
3. Aksiodans u ovoj biljci sprečava stvaranje slobodnih radikala. Oksidativni procesi i stvaranje slobodnih radikala dovode do ubrzanog starenja ćelija. Upotrebom sibirske aronije se samim tim i usporava proces starenja organizma. Usporava proces starenja kože, povećava elastićnost kože, značajno smanjuje i usporava nastanak bora i strija. Pomaže i u otklanjanju tamnih fleka nastalih usled izlaganja suncu.
4. Konzumiranjem sibirske aronije poboljšava se cirkulacija krvi u krvnim sudovima glave, pa samim tim sprečava se pojava glavobolje i migrene. Stvara se snažna zaštita od pojave demencije i Alchajmerove bolesti. Takodje, štiti oči od štetnih UV zračenja i poboljšava vid.
5. Predstavlja snažno prirodno sredstvo za regulisanje visokog krvnog pritiska, pomaže u snižavanju vrednosti lošeg holesterola, kao i triglicerida, a podstiče proces porasta dobrog holesterola. Na ovaj način se ukljanja osnovni uzrok nastanka infarkta i pojave tromba, ali postiže se i brz oporavak nakon srčanih i moždanih udara. Sprečava začepljenje krvnih sudova ,sprečava ateroskerozu i smanjuje tegobe kod upaljenih i proširenih vena. Zaključak je da štiti kardiovaskularni sistem od štetnih uticaja okoline i loših navika.
6. Primena sibirske aronije pomaže u brzom otklanjanju tegoba uzrokovanih urinarnim infekcijama i upalom prostate. Pomaže kod upornih dijareja, kao i kod upale sluznice creva, ali i smiruje grčeve i bolove u crevima. Redovnom upotrebom pomaže i u rešavanju problema zatvora.
7. Sibirska aronija je pomoćno sredstvo u procesu regulacije lučenja hormona štitne žlezde, smanjuje tegobe i pomaže u regulaciji nivoa šećera u krvi i povoljno utiče na dijabetes. Sadrži redak šećer sorbitol čime pomaže dijetetsku ishranu.
8. Ova biljka svojim sastojcima i oporim ukusom stimuliše lučenje enzima i posle par minuta daje osećaj olakšanja. Utiče na ubrzanje metabolizma što utiče i na smanjenje prekomerne telesne težine. Pomaže u otklanjanju grčeva i bolova u želucu, smiruje upalu sluznice želuca, ali i u borbi protiv čira na želucu.
9. Primena sibirske aronije omogućava organizmu da se lakše izbori i suprotstavi bakterijskim i virusnim infekcijama kao što su npr grip i prehlada. Vezuje se za teške metale i radioaktivne elemente u telu i omogućava njihovo izlučivanje što je od najveće koristi posle izloženosti zračenju kod postoperativne terapije. Za postoperativni period je važno i to što njeno konzumiranje utiče na brže zarastanje rana.
10. Zbog svih ovih pozitivnih svojstava, zaključujemo da je sibirska aronija veoma zdrava i da su njena svojstva mnogobrojna. S toga ona se može upotrebljavati i u svom sušenom obliku i kao sok.

The post Kako sibirska aronija čuva zdravlje appeared first on Kakopedija.

Poljoprivreda se odredjuje kao privredna delatnost u kojoj se korišćenjem zemljišta, gajenjem korisnih biljaka i životinja dobijaju proizvodi koji zadovoljavaju neku potrebu.

Kako se definiše poljoprivreda

Poljoprivreda ispunjava brojne zadatke:

1. obezbedjuje hranu
2. obezbebedjuje sirovine za mnoge oblasti preradjivačke industrije (proizvodnju prehrambenih proizvoda, duvansku industriju…)
3. obezbedjuje sirovine za zanatstvo
4. uslovljava razvoj industrije
5. deluje na bilans spoljno-trgovinske razmene (stvara znatan deo proizvoda za izvoz).

Specifičnosti poljoprivrede su:

1. visoka zavisnost od prirodnih uslova (to vodi većim i/ili manjim skokovima/padovima u proizvodnji poljoprivrednih poroizvoda)
2. proces proizvodnje je vezan za zemljište što stvara odredjene organizaciono-tehnološke i društveno-ekonomske probleme
3. organska proizvodnja

Poljoprivreda je prešla dug put razvoja od primitivnog načina proizvodnje do savremene faze proizvodnje u razvijenim zemljama. Medjutim, njen razvoj je tekao dosta sporo. Zaključak je da je napredak i sam razvoj poljoprivrede uslovljen kako prirodnim tako i društveno eknomskim faktorima.

The post Kako se definiše poljoprivreda appeared first on Kakopedija.

Farmerke cu uvek neizostavni deo garderobe koje rado nose i muškarci i žene. S obzirom da nikad neće izaći iz mode potrebno je da u njima izgledate što bolje tj. da sakrijete nedostatke a naglasite predosti. Međutim, činjenica je da mnogi od nas jednostavno ne znaju da izaberu pravi model koji će im lepo stajati. U skladu sa svojom građom, treba i birati određene modele.

Kako izabrati farmerke

1. Ukoliko ste niske – nosite uže pantalone, jer će vas široke još više skratiti. Takođe bi trebalo da izbegavate da podvrćete pantalone.
2. Ukoliko ste visoke – vama najbolje stoje jako uske pantalone kao i pantalone sa širokim nogavica.
3. Ukoliko imate višak kilograma – nosite tamnije pantalone ravnog kroja ili blago uske a struk bi trebalo da bude odmah ispod pupka.
4. Ukoliko imate uska ramena a široke bokove (kruškoliki oblik) – nosite tamnije pantalone niskog struka. Takve pantalone ne bi trebalo da imaju više od 2% elastina.
5. Ukoliko ste žena sa velikim grudima i uskim strukom i širokim bokovima – najbolje je da nosite klasične farmerice sa malo širim nogavicama. Trebalo bi izbegavati vrećaste krojeve.

The post Kako izabrati farmerke appeared first on Kakopedija.

Ukoliko vam je dosadio klasičan izgled firefoxa, možete ga u manjoj ili većoj meri promeniti. To možete uraditi promenom teme, čime se menja boja ili oblik određenih delova prozora.

Kako izmeniti izgled Firefoxa

1. Otvorite firefox
2. Kliknite na opciju “Tools”, zatim odaberite opciju “add-ons”
3. Kada se otvori add-ons menager, kliknite na “get add-ons”
4. Na dnu stranice imate odeljak “Featured themes”, kliknite pored, gde piše: “see all”
5. Otvara se stranica i na njoj imate odeljak “Themes” i “want more personalization?” Klikom u prvom odeljku, na linku “start exploring” dobijate stranicu sa gomilom tema
6. Pozicionirajte miša na željenu temu i ako vam se sviđa neka tema, kliknite na “+ add” u donjem levom uglu te slike (teme)
7. Ukoliko želite da u potpunosti promenite izgled firefoxa, kliknite,u drugom odeljku, na “start exploring” i otvoriće se stranica sa kompletnim temama
8. Pozicionirajte miša na željenu temu i kliknite na “continiue to download”, a zatim na “accept and install”, zatim na “install now”
9. Nakon restartovanja firefoxa tema će biti postavljena
10. Ukoliko želite da vratite staru temu, otvorite add-onn menager i otvorite odeljak “appearance” i uključite staru temu klikom na “enable”
11. U odeljku “appearance”, takođe možete ukloniti temu koja vam se ne sviđa klikom na remove

The post Kako izmeniti izgled Firefoxa appeared first on Kakopedija.