Ime je sastavni deo našeg identiteta i obeležje koje nosimo čitavog života, pa zato nije iznenađujuće kada mladi roditelji puno vremena i razmišljanja posvećuju ovom veoma važnom i odgovornom zadatku – izboru imena koje će savršeno odgovarati njihovom novorođenčetu.

Postoji toliko različitih pristupa: možete razmišljati o tradicionalnim imenima i onim koja se prenose generacijama u vašoj porodici, možda vam se više sviđaju moderna i internacionalna imena, a možda želite da ime vašeg deteta ima neko posebno značenje, ili jednostavno da lepo zvuči i da se slaže sa prezimenom… Čak i kad svedete izbor na par omiljenih imena, još uvek možete biti nesigurni koje je ono pravo. Ovih nekoliko saveta vam može pomoći da se odlučite.

Kako izabrati ime za bebu

1. Odložite to za poslednji trenutak – Ovo može delovati kontraintuitivno, ali možda je najbolje da ne donosite nikakvu odluku sve dok se beba ne rodi. Tek onog trenutka kada se dete rodi i kada budete mogli da ga upoznate i pogledate u oči, roditeljstvo će postati stvarno i opipljivo. Puno je roditelja koji su tek tada doživeli trenutak inspiracije i odlučili se za ime o kome ranije uopšte nisu razmišljali.
2. Otkrijte svoj adut dragoj osobi – Otkrijte ime koje vam je najviše priraslo za srce osobi koja vas odlično poznaje i čije mišljenje ćete ceniti (isključujući vašeg partnera, kome su sva imena sa liste već jako dobro poznata). Savet je da iz ove akcije isključite i roditelje, koji vas verovatno najbolje poznaju, ali za koje bi ovaj razgovor nosio previše emocija, pa ne bi bili objektivni. Mišljenje brata, sestre ili najboljeg prijatelja može biti od velike pomoći i naterati vas ili da preispitate ili da potvrdite svoj izbor. Ponekad je dovoljno samo da ugledate brzu, trenutnu reakciju drage osobe od poverenja da donesete pravu odluku. A nakon toga, naravno, požurite kući i podelite utiske sa voljenom osobom.
3. Ubedite supruga da je vaš izbor pravi – Vaš parter i vi ste se našli u ćorsokaku. Njemu se sviđa ime Jelena, a vama Anđela. U kritičnom trenutku rasprave izvucite svoj glavni adut na sto i recite: „Volim te dušo, ali ja nosim bebu u svom stomaku i ja ću je roditi, pa je fer da ja donesem konačnu odluku.“ Možda nije preterano fer igrati na tu kartu, ali dokle god vaš izbor imena njemu nije potpuno odbojan, vredi pokušati.
4. Izgovarajte imena često naglas – Isprobajte omiljena imena na par dana, da vidite kako zvuče. Izgovaranje imena naglas može puno uticati na vašu konačnu odluku. Sviđaju vam se imena Marko ili Petar? Obraćajte se stomaku dva dana sa Marko, zatim dva dana sa Petar i osetićete razliku, jedno ime će vam sigurno lepše zvučati. Ubacujte imena u svakodnevnu konverzaciju. Na primer: „Da li misliš da će se Marku više svideti žuto ili plavo okrečena soba?“, ili „Šta misliš, hoće li Petar biti astronaut ili pisac kad poraste?“ Na ovaj način ćete uvideti koji izbor vam se čini prirodnijim i koji više odgovara vašem ličnom životnom stilu.
5. Zapišite ih – Zapišite imena koja su ušla u uži izbor sa bebinim prezimenom da vidite kako će izgledati. Da li vam se dopada? Da li uz prezime deluje predugačko? Da li možda nije dovoljno unikatno? Kada ugledate ispisano puno ime „crno na belo“, to će transformisati vaše opcije sa teoretskog polja na konkretno i specifično.
6. Napravite zabavu povodom izbora imena – Imate tri ili četiri imena koja vam se zaista dopadaju oboma. Pozovite bliske prijatelje na zabavu, recite im koje su opcije i organizujte glasanje. Uradite to na zabavan način, napravite od glasanja spektakl sa velikim stalkom ili kutijom u koju će se ubacivati glasovi i pustite prijatelje da vas izvuku iz ćorsokaka. Problem rešen.
7. Izaberite ime koje vam uvek izmami osmeh na lice – Neki stručnjaci tvrde da treba odbaciti silne liste i razmišljanja o pretencioznim imenima koja će savršeno odgovarati i da jednostavno treba da se opustite i zavirite duboko u svoju dušu. Zatvorite oči i mislite o tome. Koje ime zaista mnogo volite. Izaberite ono ime koje vam izmami osmeh svaki put kad ga izgovorite ili pomislite na njega. Ako vam se ime toliko sviđa sada, verujte, jednom kad se dete rodi i postane to ime, dopadaće vam se još više.
8. Uključite mišljenje stručnjaka u svoj izbor – Želite da budete potpuno sigurni da ste napravili pravi izbor. Skinite malo teret i pritisak tog izbora sa sebe i obratite se stručnjacima. U današnje vreme postoji čitav niz autora i knjiga koje se bave ovom temom i koje vam mogu biti od velike pomoći. Možda jednostavno niste do sada imali pravi pristup celoj situaciji. U tom slučaju je najbolje da odete u knjižaru ili biblioteku i pitate za preporuku, a zatim se bacite na čitanje. Možda će vam novi pristup pomoći da se izborite sa situacijom.
9. Organizujte online glasanje – Voleli biste da čujete još nečije mišljenje, ali u ovom pitanju radije ne bi uplitali bliske prijatelje i rodbinu. Organizujte online glasanje, ili napravite anketu o izboru imena za bebu. Ubacite u anketu imena koja su vam ušla u uži izbor i pratite komentare i odgovore. Možda vam mišljenja ljudi koje ne poznajete budu od veće pomoći.
10. Dozvolite da tradicija odnese pobedu nad trendovima – Da li ste prevazišli ideju da imena treba da budu maksimalno unikatna i posebna? Onda odbacite trendove, budite tradicionalni i izaberite porodično ime za svoje dete. Ovakvo ime će imati poseban emocionalni značaj u čitavoj porodici, a naročito za vas kao roditelje.
11. Kako rešiti dilemu između samo dva imena – Vaš spisak se sveo na samo dva imena, i oba su vam jednako draga, pa vam je jako teško da se odlučite koje je pravo. Razmišljajte o tome na drugačiji način: jedno ime ćete upotrebiti sada, a drugo za drugo dete (pod uslovom da bude istog pola). Tako nijedno od ta dva imena neće biti odbačeno, a i drugi put nećete morati da brinete oko izbora, biće vam mnogo lakše.

Na kraju, pokušajte da se opustite. Tačno je da ima toliko stvari o kojima treba razmisliti: da li će ga zadirkivati druga deca u školi zbog imena, da li to ime može da se skrati u smešan nadimak, da li čudno zvuči, da li je previše obično ili previše ekstravagantno… Ono što treba da imate na umu je da koje god ime izaberete, volećete ga vremenom sve više, jer će predstavljati biće koje najviše volite na svetu.

The post Kako izabrati ime za bebu appeared first on Kakopedija.

Ukoliko se bavite copywritingom, svakako morate da obratite pažnju na SEO (search engine optimization, tj. optimizaciju sajtova). Bez obzira na to da li ste već uspešan copywriter ili samo početnik cilj vam je da vaš tekst bude viralan, tj. što više viđen, čitan, šerovan, pa samim tim i što bolje kotiran na pretraživačima.

U postizanju te viralnosti se nalazi i najveća veština copywritera, jer on istovremeno mora da napiše tekst koji će biti zanimljiv ciljanoj publici, kao i tekst koji je prilagođen softveru pretraživača, radi što bolje kotizacije. Ovaj zadatak nije nimalo lako postići i zato pogledajte ovih sedam osnovnih saveta koji će vaš copywriting učiniti uspešnijim:

Kako da učinite vaš copywriting viralnim

1. OPTIMIZUJTE SADRŽINU COPYWRITING MATERIJALA: Prilikom pisanja viralnog teksta pre svega treba obratiti pažnju na sadržinu, koja mora da bude kreativna i inovativna. Da biste privukli i zadržali pažnju čitalaca, morate im ponuditi nešto novo i dovoljno interesantno da bi poželeli da to podele dalje. Takođe, ako želite da vaš tekst bude viđen i čitan, morate obratiti pažnju na ključne reči u njemu. Ključne reči viralnog copywritinga su one reči koje će čitaoci najčešće koristiti u pretrazi interneta i zato je neophodno da pre nego što počnete sa pisanjem istražite koje bi reči bile najprikladnije za ovu svrhu u temi o kojoj trenutno pišete. Kada pronađete odgovarajuću ključnu reč, potrudite se da je ubacite u sadržinu što je više puta moguće, tako da tekst ne gubi smisao i kvalitet, sa akcentom na naslovu i uvodnom delu teksta. Poželjno je da ključne reči čine oko dva procenta celokupnog teksta, ali najbitnije je da one budu ubačene prirodno i da ne remete koncept i poruku copywriting materijala. Pored ključnih reči koje čitaoci koriste za pretragu, prva sledeća stvar koja upada u oči je naslov. Ukoliko želite da baš vaš naslov među brojnim tekstovima privuče pažnju, on mora da bude koncizan i efektan. Osim toga što ćete u naslov ubaciti već gore pomenutu ključnu reč, postoji još nekoliko načina da privučete pažnju čitalaca, ali pre svega morate znati koji su sve naslovi efektni:- Novosti: Objavite vruće vesti i nagovestite u naslovu neki trač i najnovija dešavanja. Budite uvek u toku, prvi pokrenite neku temu i provereno ćete biti čitani.

   – Ciljevi: Ponudite u naslovu način za postizanje nekog cilja (postizanje više moći, bogatstva, privlačnosti, zdravlja…). Čitavi časopisi su puni tekstova na ovu temu.

   – Problemi: Ponudite u naslovu rešenje nekog problema. Strah se prodaje jednako dobro kao i uspeh. Samo pogledajte novine. Ekonomski, politički, zdravstveni problemi i kako ih rešiti.

   – Naslovi koji počinju sa „Kako“: Ponudite čitaocima instrukcije kako da naprave ili urade nešto. Naslovi koji nagoveštavaju korisne i praktične tekstove sa uputstvom kako nešto sami da uradite su veoma popularni (idealan primer za to je upravo ovaj sajt Kakopedija).

   – Zabava: Pružite čitaocima čistu zabavu i razonodu. Neka vaš naslov bude duhovit. Bitno je da na samom početku pokrenete neku emotivnu reakciju. Zapamtite, nije bitno samo da zainteresujete čitaoca, potrebno je i da zadržite njegovu pažnju i pokrenete ga da reaguje na taj naslov, tj. da pročita i tekst.

2. POTRUDITE SE DA ČITAOCI IMAJU NEKE KORISTI OD VAŠEG TEKSTA: Čitaoci se mogu zapitati: „Šta ja imam od toga? Zašto da čitam taj tekst?“, tako da šta god da stvarate kao copywriter mora da nosi rešenje nekog problema ili odgovor na neko aktuelno pitanje. Ako neko naiđe na vaš tekst, pročita ga i zaključi da je od velike koristi i pomoći, velika je verovatnoća da će ga podeliti sa drugima i samim tim povećati njegovu vrednost. Ideje za sadržinu teksta koji će ljudima biti od koristi možete pronaći na forumima. Istražite koje su aktuelne teme i problemi o kojima biste mogli da pišete i samim tim ćete biti čitaniji.
3. USREDSREDITE SE NA PORUKU: Copywriting ne predstavlja mogućnost da izbacite bilo koji stari, već viđen tekst na provokativan način, sa željom da ovaj put privučete veću pažnju čitalaca. To može biti uspešno na kraće staze, ali takođe može naneti štetu vašem biznisu, blogu ili brendu na duže staze, naročito ako je sadržina tog teksta kontroverzna ili namerno neprijateljska i uvredljiva. Potrudite se da poruka koju šaljete kao copywriter bude značajna i prikladna, čak i kada se radi o nekoj potpuno drugačijoj i kreativnoj temi. Uvek imajte u vidu da će vaš posao i ime trpeti posledice onoga što napišete, pa ako je poruka besmislena ili uvredljiva, na duže staze će vam sigurno naneti štetu.
4. PIŠITE KONVERZACIJSKIM TONOM: Ovaj savet na prvi pogled deluje jednostavan za primenjivanje, ali istina je da copywriteri često upadaju u zamku narativnog pripovedanja, umesto da se služe konverzacijskim tonom i obraćaju direktno čitaocu. Umetnost konverzacije u copywritingu predstavlja ravnotežu između pokazivanja zainteresovanosti copywritera za određenu temu i želje da zainteresuje i uvuče i samog čitaoca u zadatu temu. Ovo je naročito korisno ako pišete blog. Nije dovoljno da izaberete atraktivnu temu i obradite je na zanimljiv način, potrebno je da pokrenete komunikaciju sa čitaocima. Dobra komunikacija podrazumeva postavljanje pitanja, pauzu u kojoj dozvoljavate drugima da govore i volju da saslušate šta drugi imaju da kažu. Najbolji copywriteri, odnosno najbolji blogeri pišu konverzacijskim tonom i na taj način pozivaju čitaoce, takoreći ih provociraju da daju svoj odgovor. Svaki copywriter vremenom razvija svoj stil pisanja, ali činjenica je da konverzacijski ton može znatno da poboljša čitanost vašeg materijala, a evo i nekoliko saveta kako da to ostvarite:- Poželjno je da pišete onako kako i govorite, jednostavnim rečima koje koristite u svakodnevnom govoru, bez pompeznih i teško razumljivih reči, bez nepotrebnih stručnih termina. Ne želite da čitaoci samo pogledaju vaš tekst, već i da ga pročitaju do kraja, razumeju u potpunosti poruku koju šaljete i da je smatraju dovoljno zanimljivom da je šalju dalje.

   – Ne bi bilo loše da ispričate i neku priču. Ne morate to da činite u svakom tekstu koji napišete, ali ukoliko je tema takva da možete da ubacite neki lični stav, ili iskustvo, možete i da ispričate priču. Ta priča ne mora da bude naročito dugačka, (čak je i poželjno da ne bude) niti previše lična, samo je bitno da se odnosi na temu o kojoj pišete i da bude od neke koristi čitaocima, sa nekom poukom ili savetom.

   – Još jedan od efektivnih načina da uključite čitaoce u konverzaciju je da istaknete neki svoj stav ili mišljenje. To je idealan okidač za čitaoce da izraze i sami svoje mišljenje, tj. da napišu da li se slažu sa vama ili su protiv.

   – Mala ali značajna razlika između pisanog i konverzacijskog govornog tona, a koju veoma lako možete primetiti ako samo malo obratite pažnju je upotreba reči poput: ja ti, mi… u konverzaciji i odsustvo istih u narativnom tonu. Pišite u prvom licu i obraćajte se čitaocima i postići ćete mnogo veći uspeh i mnogo veću čitanost.

5. POZOVITE ČITAOCE NA INTERAKCIJU: Jedan deo pisanja konverzacijskim tonom čini i pozivanje drugih da se uključe u tu konverzaciju. Iako će pojedini čitaoci svakako ostaviti neki svoj komentar bez ikakvog gesta sa vaše strane, iznenadili biste se koliko bi se povećao broj onih koji žele da učestvuju u konverzaciji ako ih samo pozovete da to učine. Čitaoce možete podstaći na interakciju na razne načine, a neki od njih su sledeći:- Zamolite ih da ostave svoj komentar, i to ne samo na kraju teksta. Možete naznačiti i na samom početku da ste zainteresovani da čujete i druga mišljenja na tu temu.

   – Postavljajte konkretna pitanja. Što su konkretnija pitanja koja postavite, to ćete bolje odgovore i dobiti. Recimo, umesto uopštenog pitanja: „Šta mislite o tome?“, pitajte nešto malo konkretnije u vezi teme koju ste obradili, ili čak postavite moguće odgovore ili rešenja između kojih se dvoumite kako biste podstakli čitaoce da odgovore.

   – Postavite svojim čitaocima neki kreativan izazov. Ovo može biti veoma efektno ako se vaš copywriting odnosi na pisanje bloga. Čitaocima će uvek biti interesantno da odgovore na nedeljni, tematski izazov. Na primer, možete unapred odrediti temu o kojoj ćete pisati sledeće nedelje i izazvati čitaoce da šalju svoje kreativne fotografije na tu temu, od kojih ćete najbolje objaviti uz svoj tekst. Na taj način, ne samo što će čitaoci biti interaktivni i ostavljati više komentara o vašem tekstu, već će imati osećaj da su i sami na neki način doprineli stvaranju bloga koji pišete, a da ne pominjemo koliko će to uticati na povećanje viralnosti vašeg copywriting materijala.

   – Možda je jedan od najjednostavnijih načina da čitaoca koji prvi put čita neki vaš tekst povučete iz pasivnosti i primamite ga da reaguje, da postavite anketu na svom blogu. Ne mora to da bude ništa ozbiljno i opširno. Jednostavan izbor između par kratkih ponuđenih odgovora, ili glasanje za favorita vam možda na prvi pogled ne deluje kao nešto značajno, ali to je važan signal kojim poručujete svojim čitaocima da ste zainteresovani da čujete njihovo mišljenje. To možete dalje proširiti tako što ćete pitati čitaoce kada glasaju, zašto su se opredelili baš za taj izbor. Iznenadićete se koliko njih će želeti da ostavi komentar i obrazloži svoj izbor. Još veći efekat ćete postići ako na kraju objavite rezultate ankete ili glasanja.

   – Pozovite čitaoce na interakciju van vašeg bloga. Zapravo, neke od najboljih diskusija o vašim tekstovima se mogu dešavati van bloga, na društvenim mrežama. Prednost ovoga je što vaši čitaoci, ne samo što mogu vama da odgovore na zadatu temu, već mogu mnogo brže i lakše da razviju diskusiju o tome.

   Redovno pozivanje čitalaca na interaktivno ponašanje će postepeno privući sve više i više čitalaca, kako da čitaju, tako i da reaguju na vaše tekstove, što će od vas načiniti uspešnijeg copywritera, tj. blogera.

6. POTRUDITE SE DA TEKST STIGNE DO PRAVIH LJUDI: Kada ste konačno napisali tekst sa snažnom porukom i adekvatnom, značajnom sadržinom, sa odgovarajućim ključnim rečima ubačenim na pravim mestima, potrebno je da ga prosledite ljudima koji će od tog teksta imati neke benefite. Tačno je da copywriting predstavlja vid kreativnog pisanja, ali tu se ne završava vaš posao ako zaista želite da se potrudite da vaš tekst bude i viralan. Iskoristite prednost brojnih popularnih društvenih mreža i postavite na njima svoj copywriting materijal ili link istog, ali tako da tagujete sve one ljude koji mogu biti zainteresovani za čitanje tog teksta i koji mogu od toga imati neke koristi, pa čak i one od kojih ste možda dobili i samu ideju za pisanje. Ovo će svakako povećati vrednost i popularnost vašeg teksta, a samim tim će se znatno brže širiti dalje.
7. STAVITE ČITAOCE U PRVI PLAN: Viralni copywriting podrazumeva da je tekst koji ste objavili ili postovali čitan, pregledan i šerovan puno puta, pa samim tim i visoko kotiran na internet pretraživačima. Da bi čitaoci bili privučeni, pre svega da pročitaju vaš tekst, a nakon toga i da ga podele sa drugima, morate dobro proceniti i odrediti kome se obraćate. Morate da upoznate svoju publiku i da znate, pre svega, koja vam je ciljna grupa. Od te ciljne grupe puno toga zavisi, i toj ciljnoj grupi ćete prilagoditi i jezik i stil pisanja. Činjenica je da je nemoguće napisati tekst koji će svima biti zanimljiv ili koristan, ali cilj je da privučete što veći broj ljudi. Na primer, kada pišete o copywritingu, obraćate se ljudima koji se bave (ili žele da se bave) kreativnim pisanjem, pisanjem blogova, PR tekstova ili reklamnog materijala, pa samim tim i rečnik i stil pisanja mora da bude usklađen takvim čitaocima, ali ne ni previše stručan, jer vam nikako nije cilj da ograničavate svoju publiku, već da privučete i zainteresujete i one koji možda prvi put čitaju nešto na tu temu. Što se tiče šerovanja, možda bi vas iznenadila činjenica da ljudi najčešće šeruju postove o sebi. Iako to na prvi pogled deluje površno i egocentrično, zapravo se radi o tome da ljudi vole da postuju stvari sa kojima se poistovećuju i za koje žele da ih predstavljaju kao osobe, da predstavljaju njihov karakter, mišljenja i stavove. Zato je potrebno da im „potrefite pravu žicu“ i pronađete najefektniji način da doprete do njih, a to ćete najlakše učiniti ako stavite čitaoce u prvi plan, potrudite se da ih upoznate i pružite im šansu da i oni sudeluju na neki način u vašem copywritingu, bilo komentarima, bilo anketama, kreativnim izazovima ili diskusijama. Čitaoci sa svojim stavovima i mišljenjima predstavljaju glavni izvor inspiracije, od njih treba da crpite ideje za svoje stvaranje i teme o kojima ćete pisati, jer oni su ti koji mogu učiniti vaš copywriting materijal manje ili više viralnim.

 
Nakon svega ovoga sledi zaključak da copywriting nije nimalo jednostavan posao i da puno toga treba uzeti u obzir ako želite da napišete tekst koji će biti viralan, ali isto tako treba imati u vidu da je nemoguće predvideti koliko će neki tekst biti uspešan ili ne. Standardi se stalno menjaju, kao i aktuelne teme i interesovanje čitalačke publike. Ukoliko bilo ko od vas ima neki koristan predlog ili iskustvo za koje smatrate da bi značajno doprinelo poboljšanju i razvoju copywritinga, pozivam vas da ostavite svoj komentar ispod.

The post Kako da učinite vaš copywriting viralnim appeared first on Kakopedija.

Ranije su obične zgrade graćene od lokalnih materijala: jedino su imućni ljudi mogli sebi da priušte nabavku kamena.

Danas, mada je građevinski kamen i dalje skup, postoje zamene koje omogućuju gradju čvrstih zgrada.

Kamen

Građevinski kamen, prvenstveno otporan na mraz, postoji u raznim oblicima:

• u grubom stanju, za rustične građevine
• tesan, sečen u pravougaone blokove ili klinasto oblikovan, postavljan sa ukrštenim spojnicama kao fasadni kamen, da bi se postavili zidovi i fasade.
• sečen u kvadratne, pravougaone ili ploče nprevilnog oblika, koje se onda koriste za podove, terase ili aleje, ili za prekrivanje betonskih zidova.

Cigle (Opeka)

Cigle su blokovi gline pečeni u peći. Njihova boja zavisi od kvaliteta gline i vrste pečenja. Dimenzije im se obično iskazuju istim redom: debljina, širina, dužina.

• Klasične pune cigle. Grube obrade i standardizovanih dimenzija (5,4 x 10,5 x 22 cm), mogu se ostaviti gole ili se prekriti gipsom, cementom ili grubim malterom.
• Pune fasadne cigle. Prirodno ukrašene tokom pečenja, one postoje u standardnim dimezijama (5,4 x 10,5 , 22 cm) i kao uži elementi (5,4 x 5,4 x 22 cm) za završetak reda, prozorski naslon, gornji završetak stuba ili zida, itd.
• Vatrostalne cigle. Napravljene su da budu otporne na visoku temperaturu (kamini, roštilji, peći za hleb, itd).
• Pune perforirane cigle (ne smeju se mešati sa šupljim opekama). Omogućuju da se umanji težina strukture koja nije noseća.
• Gipsarske cigle. Šuplje i lake, služe za gradnju zidova koji nisu noseći i za oblaganje pregradnjih zidova. Najčešće dimenzije su im 5 x 40 x 50 cm. Kada su vidljive, treba ih obložiti gipsanom oblogom.
• Velike gipsane cigle. Njihove velike dimenzije (66 x 50 cm) omogućuju da se pregradni zidovi grade brže i čvršće nego sa klasičnim gipsanim opekama. Izvesni modlei ojačani mineralnom vunom cenjeni su zbog svojih akustičnih karakteristika.
• Šuplje cigle. Ovi na komere ispregrađivani blokovi, relativno laki, koriste se za građenje pregrada i zidova. Uobičajene dimezije su im 20 x 40 cm, ali mogu biti i raznih debljina (8, 11, 15, 20, 25 i 30 cm). Oni predstavljaju dobar toplotni izolator. Za bolju izolaciju se koriste šuplje opeke sa probijenom spojnicom: malter se ne nanosi po čitavoj površini, već na dva odvojena pojasa, što omogućuje vazduhu da cirkuliše.

Fasadni blok, ploče i pločnici

• Betonski fasadni blokovi. Ovi materijali omogućuju da se brzo podigne zid, ali moraju da se oblažu. Dimenzije su im obično 20 x 50 cm, debljine su 5, 10, 15, 20 ili 25 cm. Puni blokovi, veoma teški, služe za gradnju temelja, ali se najviše koriste šuplji blokovi. Prvi red se polaže na betonsku podlogu (perforirana strana prema dole) preko nanosa maltera.
• Betonske ploče sa šljunkom. Njima se popločavaju brzo i kranje jeftino terase i aleje. One se polažu jedna uz drugu na peščanoj podlozi. Dimentije im mogu biti različite (30 x 30, 40 x 40 ili 50 x 50 cm) pri debljini od 3 ili 4 cm.
• Pločnici. Postavljaju se na peščanu podlogu i spojenu su peskom:
  – pločnici od betona ili običnih opeka postaljaju se u redovima, tako što se spojnice pomere
  – uklopni elementi se uglavljjuju jedan u drugi da bi obrazovali pravilan i kompaktan pločnik. Slažući kontrastne boje ili, naprotiv, tonove iste boje, dobijamo najlepše dekorativne efekte.

Gipsani elementi i gipsane ploče

• Gipsani elementi. Služe za gradnju pregradnih zidova. Velikih su dimenzija (66 x 50  cm, a debljine 4, 5, 6, 7 ili 10 cm), uklapaju se pomoću raznih žljebova i povezuju specijalnim lepkom na bazi gipsa. Savršeno glatke površine i prihvataju sve vrste zidnih obloga.
• Gipsane ploče. One omogućuju da se brzo podignu pregradni zidovi ili postave obloge na zidove i tavanice. Seku se testerom ili tapetarskim nožem i lepe ivica na ivicu preko drvene ili metalne strukture. Izrađuju se u dimezijama 1,20 x 2,50 ili 2,60 m, debljine od 13 do 15 mm (10 mm za ploče koje služe kao toplotna izolacija i lepe na izolacione pregrade).

The post Kako se koriste materijali za zidanje kuće (kamen, cigle, blokovi i gipsane ploče) appeared first on Kakopedija.

Gips je kalcijum sulfat dobijen dehidratacijom gipsanog vodenog rastvora, a proizvodi se u prahu. U dodiru s vodom, fizičko-hemijska reakcija dovodi do brze kristalizacije i očvršćavanja smese.

Gips postoji u više oblika, koji se razlikuju prema stepenu finoće (od gipsa za najfinija modelovanja, do zidarskog gipsa za grubu obradu) kao i prema brzini očvršćavanja.

Gips koji se brzo steže upotrebićemo, na primer, za montiranje pregradnih zidova od gipsanih ploča, dok ćemo gips koji sadrži dodatke koji usporavaju očvršćavanje koristiti za fine premaze površine.

Priprema gipsa

Mešanje gipsa se ostvaruje u tri etape.

Naspite najpre vodu, zatim dodajte gipsani prah rastresajući ga, mešajući sve vreme smesu odmerenim kretnjama. Ostavite ga par minuta da stoji, a na osnovu zagrevanja i zgušnjavanja smese znaćete da je gips spreman za vezivanje.

Gips uvek pripremajte u malim količinama neposredno pre upotrebe i brzo ga nanosite.

Krajnja čvrstina gipsa delom zavisi i od količine vode s kojom je pomešan.

Doziranje gipsa

Zapremina dobijene smese odgovara približno zapremini vode + gipsa.

Mešanje gipsa

1. Uzmite čistu posudu. Naspite u nju željenu količinu vode.
2. Rastresite gipsani prah po površini vode.  Naspite čitavu količinu gipsa i pažljivo mešajte dok se masa ne ujednači.
3. Lagano mešajte gipsanu masu par minuta mistrijom dok ne osetite da se zgušnjava.
4. Brzo nanosite gips.

The post Kako pripremiti gips za zidanje (doziranje i mešanje) appeared first on Kakopedija.

Prostor je luksuz. Cene nekretnina su obično tako visoke da se većina nas zadovoljava manjim stanom od onoga koji smo želeli. Srećom, ostaje nam mogućnost da opremamo površine i prostore kako bismo ih najbolje iskoristili.

Ako vam raspored prostora kojim raspolažete odgovara i želite samo vizuelno da izmenite prostorne celine, biće vam dovoljno da proučite boje zidova, tavanica i podova i rasvetu prostorija kako biste doneli najmudrije odluke.

Neophodan inventar

Ako ste rešili da promenite raspored svog prostora, uradićete popis elemenata koje želite da sačuvate poput kamina, ugrađenih plakara ili ulazni hodnik.

Tačno naznačite šta za vas ima prvenstvo. Da li vam treba prostran dnevni boravak zato što imate veliku porodicu koja će hteti da ga koristi? Ili hoćete da imate zasebnu radnu sobu? Da li želite da sačuvate ili napravite veliku trezariju zato što često imate goste? Ili želite da svako vaše dete ima vlastitu sobu, što će im pružiti izvesnu nezavisnost?

Raspored pregrada

Da bi se preuredile prostorije ili zone aktivnosti prema vašim željama, vi ćete podići, premestiti ili ukloniti pregrade.

Ako ste vlasnik stambene jedinice, radićete po svom nahođenju, osim kada su u pitanju noseći zidovi, stubovi i, u stambenim zgradama, dimnjaci čije prisustvo je neophodno.

Najveće povećanje prostora dolazi uglavnom od ukidanja hodnika i viška prolaza. Korisno bi bilo i da vaše sklonosti i navike prirodno vode otvorenim prostorima kakv je na primer dnevni boravak opremljen američkom kuhinjom.

Zauzvrat, ništa tehnički ne stoji na putu postavljanju novih pregrada da bi se dobila još jedna soba ili pregradila dva prostora namenjena različitim aktivnostima. Ako biste se opet odlučili za klizne pregrade, postigli biste kompromisno rešenje, sa prostorom koji po želji možete otvarati i pregrađivati.

Lukavstvo: višenamenske prostorije. Ako želite istu prostoriju da koristite za više namena, uvek možete da je izdelite na više zona japanskim panoima, zavesama, paravinima, ili da pribegnete otvorenim policama, po mogućstvu na točkovima, kako biste ih premeštali po nahođenju.

Druga mogućnost da odelite prostorne celine a da ih vizuelno ne odsečete jeste pravljenje različitih nivoa. Uređenje podijuma opremljenih fiokama ili trapovima omogućuje, uz to, povećanje kapaciteta spremišta.

Pravi i lažni međuspratovi

Ako imate sreću da su vam tavanice u stanu visoko postovaljene, ne oklevajte da stvorite još jedan nivo postavljanjem međusprata. Detalji takvog jednog projekta zaokupiće svu vašu pažnju, jer je vertikalna podela prostora vrlo delikatan posao.

Da biste napravili pravi međusprat u nekoj prostoriji, treba da imate tavanicu visoku barem 4,20 m, što bi vam dopustilo da donjem nivou ostavite minimalnu visinu od 2,20 m ispod pregradne ploče. Kako je sama ploča debela oko 20 cm, prava visina međusprata će iznositi 1,80 m.

Najčešće ćete se zadovoljiti time da, zbog nedostatka mmesta, na gornjem nivou instalirate kakav sobičak ili radnu sobicu. Takvo rešenje će očuvati prostornu celinu donje odaje. Mada takvo rešenje deca rado prihvataju, pokazalo se da nije dovoljno udobno za odrasle.

Nepoželjni elementi

Mada neophodni, izvesni delovi dekora ponekad znaju da naruže prostoriju. takav je slučaj sa cevima, radijatorima, stubovima. Postoje dva načina da se ublaži takva nedaća: tako što će se uklopiti u celinu obojivši je istom bojom kakvoj obrađen obližnji zid ili da se, naprotiv, istakne njeno prisustvo. Možete, recimo, kanalizacionu cev ili radijator ukrasiti kakvim umetničkim motivom ili njihovo prisustvo iskoristiti za postavljanje stalaža.

The post Kako rasporediti površine i isplanirati prostor u kući appeared first on Kakopedija.

Da biste sazidali čvrstu konstrukciju, treba međusobno vezati kamenove, opeke ili blokove pomoću maltera ili betona.

Za finalnu unutrašnju obradu neophodni su proizvodi poput gipsa.

Sastav maltera

Običan malter se sastoji od vezivnog materijala (cement i/ili gašeni kreč), vrlo finog granulata (pesak ili sl.) i vode. Voda smesu čini mesivom i hemijski reaguje s vezivom, koji kristališe i obrazuje čvrstu masu. Višak vode isparava i malter se suši, dostižući čvrstinu, koja će biti optimalna posle tri do četiri nedelje.

Izvesne vrste maltera, koje se prave od sintetičkih vezivnih materijala, odabrenih granulata i aditiva, imaju specifične karakteristike: malter za lepljenje keramičkih poločica, za ispunjavanje spojnica, brzo stežući malter, itd.

Razni vezivni materijali

Za maltere koje sami spravljamo, koristimo cement i/ili gašeni kreč kao vezivo.

Sivi cement. U pitanju je običan cement. Veštački ili kompozitni, on daje tvrd i vrlo otporan malter, nepromočiv ali podložan naprslinama.

Beli cement. Može zameniti sivi cement kod vezivanja elemenata svetle boje, ali su njegove vezivne karakteristike slabije.

Brzo stežući cement. Ovaj cement, koji se steže za 10 do 30 minuta, služi za brzu gradnju.

Gašeni kreč. Prirodni kreč ili veštački, daje masan ili uljevit malter, manje otporan od cementnog maltera ali elastičniji i blago vodopropusan, što omogućuje spojenim materijalima da „dišu“.

Mešavina cement-gašeni kreč. Ovom mešavinom se dobijaju „mešani malteri“ koji nude nešto manju otpornost ali veću elastičnost nego malteri od čistog cementa.

Pesak. Pesak mora biti hemijski što inertniji, bez soli, šalitre, blata ili organskih otpadaka. Najbolji je „rečni pesak“, čija obla zrna ne prelaze prečnik od 0,5 mm.

Voda. Voda za mešanje, čista i bistra, mora biti dozirana, vrlo škrto:
– malter suviše bogat vodom nema čvrstinu: on se steže sušenjem i ostaje porozan, dakle podložan prodoru atmosferske vode i mraza;
– suviše suv malter gubi vezivna svojstva i postaje trošan posle sušenja.

Malter sa dobro doziranom vodom mora ostati masnjikav, blago uljevit, dovoljno čvrst da se drži za nagnutu mistriju. Tokom mešanja, dolivanje vode zavisi od željenih svojstava maltera. Nemoguće je odrediti unapred tačnu razmeru: u zavisnosti od prirode peska i njegovog zadržavanja vlage, doziranje će biti različito.

Kako zamesiti malter

Malter možete mešati ručno, lopatom na čistom tlu ili, ako količina nije velika, pomoću mistrije, u posudi za mešanje od mekog materijala (kaučuk, plastika itd.). Postupite u četiri etape:

1. Naspite sastojke u čistu posudu. Budite precizni pri doziranju cementa, kreča i peska. Upravo time određujete čvrstinu smese.
2. Mešajte „na suvo“ različite sastojke, pomoću mistrije, dok ne dobijete smesu ujednačene boje.
3. Napravite malu jamu na sredini posude i nalivajte vodu malo po malo. Nastojte da upotrebite što je manje vode moguće: nemojte preći više od pola zapremine cementa.
4. Dok sipate vodu prekrivajte je sa strana pripremljenom masom i mešajte sve dok ne dobijete uljanu i umesivu smesu.

Doziranje

Shodno izboru sastojaka i razmera mešavine dobijamo malter pogodan za različite radove (zalivanje, oblaganje, itd..).

Količina suvog peska koja se meša s jednom vrećom cementa:

Količina cementa koju treba pomešati s jednim kubnim metrom finog peska:

Antišalitreni malter

Stari zidarski radovi, vlažni i šalitreni, mogu danas uspešno da se „leče“ nanošenjem specijalnog maltera (terasan).

Nastanak šalitre

Prisustvo šalitre ukazuje da unutar zidanog objekta prodire voda. Zid se onda ponaša kao sunđer: crpi iz tla vodu punu soli (karbonati, sulfati, itd..). Tokom godina, voda isparava i unutar zida se akumuliraju razne soli. Kada se zid ponovo ovlaži, soli nadolaze i rastaču zidnu oblagu. Bakterije – koje se hrane amonijakom i ugljenicima, stvaraju šalitru.

Lek

Antišalitreni malter sadrži veliku mrežu kapilara koja olakšava isparavanje vode i skladišti soli u mikro-rezervoarima; te dve funkcije sprečavaju javljanje fleka i rastakanje obloge. Ovaj malter se nanosi u tri sukcesivna sloja:

1. Kameni zid izjeden vlagom i prekriven šalitrenim flekama morate pripremiti vrlo pažljivo za obradu.
2. Uklonite sve trošne delove i pijukom uklonite trošni malter u spojnicama do dubine od nekoliko centimetara. Operite zid vodenim mlazom.
3. Nadomestite ispalo kamenje i zamenite polomljeno zdravim komadima koje ćete zaliti malterom.
4. Na glatki zid sagrađen od tvrdog kamenja, neporoznog, postavite galvanizovanu mrežu koja će olakšati nanošenje prvog sloja maltera nabacanog mistrijom
5. Ponovo umešajte antišalitreni malter. Pređite njim čitavu površinu. Sutradan nanesite treći sloj kako biste dobili debiljinu obloge od 15 do 20 mm. Najbolja efikasnost se postiže malterisanjem obe strane zida.
6. Antišalitreni malter može biti ostavljen go ili biti prekriven završnom oblogom. Što bude deblji, to će dejstvo leka biti trajnije.

The post Kako pripremiti malter za zidanje (doziranje i mešanje) appeared first on Kakopedija.

Grejanje stana se sastoji u nadoknađivanju gubitka prirodne toplote, jer do strujanja toplog vazduha dolazi zbog privlačenja hladnije temperature. Ali svi sistemi ne obezbeđuju isti nivo komfora. Uživanje stalne temperature, leti kao i zimi, zahteva sofisticiranije instalacije, koje se jednako pozivaju na klimatizaciju.

Određene energije, poput uglja, ne dopuštaju takav nivo kvaliteta. Ali takva razmišljanja ostavimo po strani, izbor se vrši na osnovu više parametara: oblast u kojoj živimo, vrsta stana, nivo početne opreme ili kvalitet izolacije…

Znajte ipak da možete kombinovati različite energije i da sve one omogućuju bilo napajanje pojedinih grejnih tela, bilo centralno parno grejanje koje funkcioniše pomoću kotla – ili sa modernim kaminom sa zatvorenim ložištem – i razvodi toplotu do više radijatora.

Nekoliko merila izbora grajanja

Mesto stanovanja. Izbor načina grejanja je vrlo često ograničen vrstom stana. Tako izvesne obnovive energije nisu dostupne naročito stanovnicima urbanih naselja, dok je u seoskim područjima često isključen prirodni gas, zbog nemogućnosti priključenja na mrežu. U gradu, naprotiv, zbog raspoložive površine, jedino odgovaraju prirodni gas i struja. Nekoliko velikih gradova ima jedinstvenu gradsku mrežu.

Praktična svojstva. Drugi kriterijum izbora je više pitanje ličnog komfora. Prihvatate li vi da obavljate svakodnevne poslove koje zahtevaju grejanje na drva ili ugalj? Smetaju li vam isparenja lož ulja? Zahtevate li održavanje stalne temperature u stanu, što ne mogu sve vrste goriva da vam omguće.

Trošak. Ovim razmišljanjima treba dodati delikatno finansijsko pitanje. Treba znati da su veoma različite cene raznih vrsta goriva i da njihova kalorična vrednost nije ista. Pre nego što donesete odluku, dobro se raspitajte koliko je litar lož ulja, kubnih metara gasa ili kilovata struje potrebno da se površina vašeg stana greje tokom zimskih meseci… Treba razmisliti i o ulaganjima u grejne instalacije i o ulaganjima u grejne instalacije prema tome koliku uštedu energije će vam one omogućiti.

PREDNOSTI I NEDOSTAVI RAZNIH IZVORA ENERGIJE

Grejanje na ugalj i drva

Drvo i ugalj se nazivaju čvrstim gorivima. Oba zhtevaju suvo spremište (što je naročito važno za drvo koje zahteva veliku zapreminu) i svakodnevno čišćenje peći ili kamina u kojima sagorevaju.

Sve to ih čini nepogodnim za grejanje gradskih stanova, već pre kuća u seoskim zonama gde takođe više služe za grejanje kotlova. U protivnom, ova goriva ne omogućuju precizno regulisanje temperature.

I pored toga što je mnogo kaloričniji od drveta, ugalj se sve manje koristi zato što je prvljav i težak za rukovanje. Mnogo čistije drvo i dalje ima svojih draži ali ga treba koristiti u područjima gde cena i snabdevanje nisu problem.

Grejanje na lož ulje i tečni gas

Grejanje na lož ulje ili tečni gas – butan i propan – takođe zahteva adekvatno spremište: cisternu, bilo na otvorenom (ako ne prelazi kapacitet od 1000 litara) bilo ukopanu ili smeštenu u podrum ili posebno zidani prostor uz podrum ili posebno zidani prostor uz poštovanje određenih bezbednosnih tehničkih uslova. Računa se da, prosečno, 2000 l lož ulja zadovoljava potrebe grejeanja kuće od 100 m2. U odnosu na lož ulje, butan ili propan gas nudi prednosti koje se ne mogu zanemariti, naročito potpuni izostanak mirisa. Jednom izgrađene instalacije zahtevaju godišnji remont odvoda i decenijski remont kotla.

Dopunsko grejanje pokretnim radijatorima. Postoje radijatori na butan, koji u kućištu sadrže vlastiti rezervoar za napajanje gorivom. Ono funkcioniše katalizom, bez plamena, pa ne zahteva odvodne cevi. Grejna moć ih čini konkurentnim prema električnim grejnim telima. Ali obratite pažnju na vetrenje prostorije, jer su za mnoge slučajeve trovanja ugljenmonoksidom optuženi pokretni radijatori.

Napomena: Cisterna namenjena čuvanju lož ulja ne može se jednostavno napustiti ako odlučite da promenite način grejanja. Nju mora demontirati stručnjak i, ako to nije moguće, napuniti inertnim materijalima, poput peska i posnog betona.

Grejanje na prirodni gas

Grejanje prirodnim gasom odgovara za sve vrste stambenih objekata. Za to vam je dovoljno priključenje na gosovod, što nije nikakav problem u modernim gradovima ali na selu može biti neizvodljivo.

Ova energija se često koristi za napajanje ložišta centralnog parnog grejanja: ukoliko već raspolažete instalacijama za centralno ili etažno grejanje, biće dovoljno da promenite ložište pa da uživate u blagodetima novog i ekonomičnijeg načina grejanja. U protivnom će postavljanje novih instalacija biti skupo, ali će dalji troškovi biti mnogo isplativiji od grejanja isključivo na struju.

Prednost je i mogućnost istovremenog grejanja vode za sve kućne potrebe. Kao kod svih drugih goriva, potrebno je obezbediti sistem za izduvavanje sagorelog gasa, kao i ventilacione rešetke u prostorijama.

Grejanje na struju

Struja se smatra najčistijom grejnom energijom. Za razliku od ostalih, ona ne proizvodi nikakve otpadne materije, ne zahteva skladištenje i čišćenje i dostupna je i u najzabitijim mestima.

Pored cene, jedina nepovoljnost grejanja na struju jeste ta što radijatori isušuju vazduh jače nego drugi grejni sistem, što se ublažava, na primer, uvoženjem osveživača vazduha u dečje sobe. Da bi bilo delotvorno, grejanje na struju mora biti praćeno dobrom izolacijom i ventilacijom stambenih prostorija. Savetuje se i prisustvo grejnih tela sa drukčijim napajanjem, za slučaj prekida u napajanju strujom.

Ostale energije za grejanje

Drugi izvori omogućuju korišćenje drugih vrsta energije (geotermalne i energije vetra i Sunca..). Te energije, koje imaju tu prednost da su ekološke, ostaju još uvek marginalne za mnoge, iako sunčeva energija može pružiti izdašno grejanje, naročito na jugu.

Geotermalna energija. Ona se sastoji u crpljenju tople vode iz zemljine kore. Geotermalna energija zahteva zamašno investiranje zbog bušenja do velikih dubina, ali je isplativa na duže staze jer posle toga troši samo struju za pokretanje pumpe. Ona se u našim krajevima malo koristi.

Energija vetra. To je dopunska energija koju nam obezbeđuju generatori s elisama koji koriste snagu vetra u predelima u kojima je on čest. Za to je potrebno tražiti odobrenje (uz saglost ED).

Solarna energija. Od svih sredstava koja omogućuju zagrevanje vode, solarna energija ima sve bolje izglede da ulogu dopune u dobro osunčanim predelima. Za to je potrebno instalirati, uglavnom na krovu, solarne panele sa foto-galvanskim ćelijama. Ova energija se najviše koristi za grejanje vode u kući, ali sve više i za grejno-rashladne uređaje. Mada ovakve instalacije nisu nimalo jeftnine, ustanovljeni su evropski programi za finansijsko ohrabrivanje njihove primene, odnosno u prilog obnovivih energija.

The post Kako izabrati pravo grejanje za kuću ili stan appeared first on Kakopedija.

Jednostavna i laka za nanošenje, boja je najčešće korišćeni dekorativni proizvod. Ovaj materijal nudi takvo mnoštvo nijansi da je gotovo nemoguće pronaći boju po svom izboru.

Upotreba boje zahteva dobru pripremu podloge, jer bi u protivnom rezultat bio neujednačen. Ali osnovnom tehnikom je lako ovladati, potreban materijal je jednostavn i jeftin tako da, uz malo prakse, možete sami obaviti krečenje uz željeni rezultat.

Lakovi, boje i bajcevi su takođe proizvodi čije osobenosti nude velike mogućnosti.

Klasične boje

Boja je više ili manje tečan proizvod, koji sadrži tri glavna sastojka: pigmente, vezivni materijal i razređivač. Pigmenti obezbeđuju boju; vezivni materijal daje boji gustinu i lepljivost; razređivač čuva proizvod u tečnom stanju do upotrebe.

Bojama se mogu dodavati izvesni specifični sastojci: razmekšivač da bi premaz dobio na elastičnosti, prah da bi se poboljšala pokrivna moć boje, itd.

Osim po tonu, boje se razlikuju i po završnom utisku: sjajnom satenskom ili mat.

Razlikujemo dve grupe boja:

• boje rastvorive razređivačem, gliceroftaličke, zvane „razređene“
• boje rastvorive s vodom, akriličke ili viniličke, zvane „razvodnjene“

Specijalne boje

Pored ove dve velike kategorije boja postoje drugi proizvodi koji su, ne gubeći svoju dekorativnu ulogu, izrađeni za posebne namene kao što je higijena lokala, borba protiv insekata, bezbednost stana, itd.

Insekticidne boje. One sadrže aktivne sastojke koji uništavaju leteće insekte kada dođu s njom u dodir i njihovo dejstvo traje četiri do pet godina.

Antibakterijske boje. Prvobitno namenjene bolničkim sredinama, one uništavaju klice dodirom tokom više godina.

Boje protiv grinja. Naročito preporučljive za sobe osoba koje pate od astme, one imaju dvostruko dejstvo: njihovi mikrokristali doprinose uništenju grinja a njihov fongocidni sastojak sprečava razvoj plesni na koju su oni lakomi.

Samoperive boje. Namenjene za malterisanje fasada, njihov namaz ima površinu čija tekstura je nalik listovima lotusa, poznatih po svojoj nepromočivosti. Ove boje ostaju čiste, jer se za njih ne hvata prašina iz vazduha a kišnica ih stalno pere.

Boje protiv rđe. One sprečavaju oksidaciju crnih metala dodavanjem zaštitnih jedinjenja koja pojačavaju zaštitne kvalitete osnovnog proizvoda. Neka od njih deluju i protiv rđe i održavaju mikroprozornost pa se jednako dobro nanose i na drvo i na metal: nema potrebe da se menja boja da bi se u celosti zaštitio kapak sa metalnim okovima.

Lakovi

Radi se o supstancama na bazi smola namenjenim zaštiti drveta i, uzgredno, njegovom bojenju. Kao i boje, lak postoji u razređenom i razvodnjenom vidu. Razvodnjeni proizvodi uglavnom jednako štite od vlage kao razređeni lakovi, ali su nešto manje otporni na havanje i imaju tendenciju da ispravljaju vlakna drveta, čineći njegovu površinu pomalo rapavom.

Lakovi za lamperije. Ova napomena ukazuje da su ti lakovi hemijski prilagođeni smolastom drvetu, ili su to želatinasti lakovi koji izbegavaju smolaste izlive, što cene nedovoljno iskusni majstori.

Primorski lakovi, ili lakovi otporni na slani vazduh, pogodni su za oblasti izložene vremenskim nepogodama.

Mat, sjajni ili satenski, svi ti specijalni lakovi postoje u bezbojnoj verziji, kao i u tonovima samog drveta: svetli ili tamni hrast, orah, divlja trešnja, magahoni, abonos, itd.

Tinkturne boje

Njihova svrha je isključivo dekorativna. Na bazi vode ili alkohola, one se nude u velikom rasponu tonova drveta i boja.

Kako se mogu uzajamno mešati ove boje dopuštaju da se proširi paleta tonova. Površina alkoholnih tinkturnih boja je satenska, a vodenih je mat.

Bajcevi

Suprotno tinkturnim bojama, koja potpuno pokriva drvo, bajc može biti proziran ili neproziran a da pritom žile drveta ne iščeznu. Možete birati između „tankih“ bajceva, a sa mat fakturom, i „izdašnih“ koji stvaraju baršunast efekat.

To su prozirne supstance namenjene bojenju drveta, isticanju njegove strukture i njegovoj zaštiti. Bajcevi se sastoje od razređivača ili vode kojima se dodaju smole, pigmenti, filteri i ponekad fongicidni i insekticidni dodaci. Njihova gama boja je jednako važna, jer dobijeni efekat zavisi od broja nanesenih slojeva.

Prednost bajcovanja drveta leži u mogućnosti da se ono dekoriše i da mu se produži rok trajanja. Nanesen na spoljašnju drvenariju premazivanjem ili prskanjem rasprškivačem, bajc sprečava prodiranje vode i pomaže da drvo ne posivi ili pocrni pod dejstvom ultravioletnih zraka. Izvesni bajcevi imaju i to svojstvo da štite drvo od insekata i gljivica, ali je ono samo površinsko i ne zamenjuje dubinsku obradu drveta.

Bajc se uklanja naravno na površini bez nadimanja i naprslina. On ne zahteva dakle ni primenu razređivača ni glačanje da bi se renovirao: dovoljno je obično uklanjanje prašine.

The post Kako se klasifikuju različite vrste boja (lakovi, boje i bajcovi) appeared first on Kakopedija.

Iako pivo možete kupiti u svakoj prodavnici, ukoliko ga sami napravite, dobićete iznenađujuće dobar i drugačiji ukus.

Slede uputstva kako da napravite 2 litra svežeg piva od đumbira.

Pivo od đumbira

Sastojci:

• Šećer (1 šolja)
• Sveže izrendani koren đumbira (1,5-2 supene kašike). Koristite samo sveži koren đumbira.
• Sok od jednog limuna
• Svež kvasac u granulama (1/4 kašičice)
• Sveža hladna voda

Recept:

1. Sipajte 1 šolju šećera pomoću levka u flašu. Ostavite levak dok ne završite sve korake i dok flaša ne bude spremna za zatvaranje.
2. Izmerite ¼ kašičice svežeg kvasca u granulama. Kupite bilo koju marku kvasca koju nađete u prodavnici.
3. Sipajte kvasac u flašu kroz levak. Promućkajte flašu da bi se pomešali šećer i kvasac.
4. Sitno izrendajte koren đumbira da biste dobili količinu od 1,5 supene kašike rendanog korena.
5. Sipajte izrendani đumbir u mericu.
6. Iscedite ceo limun. Limun je važan kako bi održao nisku ph vrednost i da bi zaštitio smesu od neželjenih mikroorganizama. Ako ne volite limun, iscedite grejpfrut.
7. Dodajte sok od limuna izrendanom đumbiru.
8. Promešajte sok od limuna i rendani đumbir da biste dobili homogenu masu.
9. Sipajte smesu od limunovog soka i đumbira u flašu. (Može se desiti da se zaglavi u levku. Ne brinite, sledeći korak će je proterati u flašu.)
10. Isperite mericu u kojoj su bili limunov sok i đumbir čistom vodom. Nemojte prosipati vodu još uvek.
11. Sipajte tu vodu u flašu.
12. Zatvorite flašu i promućkajte je.
13. Otvorite flašu i napunite je svežom hladnom vodom, a onda je čvrsto zatvorite čepom. Okrećite flašu da bi se rastopio šećer. Takođe proverite dno flaše, jer se šećer često zalepi u malim udubljenjima. (Koren đumbira se, naravno, neće rastvoriti.)
14. Stavite flašu u toplu prostoriju i ostavite je da stoji 24 do 48 sati.
15. Proverite da li je proces ugljenisanja završen tako što ćete jako stegnuti flašu palcem. Ukoliko se flaša ulubi, još uvek nije gotovo.

Kada flaša ostane tvrda nakon što je stisnete, obično posle 24-48 sati, stavite je u frižider. Pre nego što otvorite flašu, ostavite je u frižideru bar preko noći da bi se dobro ohladila. Odvrnite čep polagano da biste postepeno oslobodili pritisak. Sigurno ne želite da napravite fontanu od piva!

The post Kako napraviti pivo od đumbira appeared first on Kakopedija.

Parket, pošto je napravljen od drveta, se vremenom troši, haba i oštećuje. Da ga ne biste kompletno menjali, potrebno je odradite popravku tj. osvežavanje u vidu hoblovanja, bojenja, voštenja i lakiranja. U zavisnosti od kvaliteta i debljine parketa, ovo osvežavanje ćete moći da uradite jednom ili više puta dok se parket „ne istroši“ i dok ne postane spreman za zamenu.

Jedino stari, tradicionalni parketi od punog drveta, zbog svoje debljine, mogu da se renoviraju hoblovanjem praćenim završnom obradom.

Popravljanje i osvežavanje parketa uvek počinje dubokim čišćenjem, kako bi se temeljno uklonili zaostali tragovi masti i voska. Dovoljno je iščetkati pod specijalnim šamponom u koncentraciji 100 gr/l.

Ako je parket bio prekriven tapisonom, možete očetkati ostatke lepka i sintetičke pene špahtlom ili strugačem s dugom drškom. Ako je parket bio ofarban, upotrebite razređivač da omekšate i uklonite boju. Zatim isperite i ostavite da se suši, pa temeljno pregledajte površinu da biste otkrili i popravili eventualne nedostatke: pukotine, glave eksera koje štrče…

Sve naprsle ili polomljene letve treba zameniti. Najpre treba ukloniti polomljenu letvu, ne čitavom dužinom, već samo polomljeni deo u razmaku između dve poprečne gredice. Radite s ručnom ili električnom probojnom testerom.

Kada budete polagali novu letvu, postarajte se da orendate njene ivice tako da možete lakše da je umetnete među susedne letve.

Na kraju, kada sve završite, dobro očistite pod da vam se abrazivna ploča ne bi brzo uprljala, zatim hoblujte parket.

Napomena: Kod tradicionalnog parketa, zazori između letvi omogućuju parketu da „radi“, zato ih nemojte ispunjavati kitom za drvo.

Uklanjanje polomljene i postavljanje nove letve parketa

1. Izrežite letvu od jedne do druge poprečne gredice polazeći od rupe izbušene pored naprsline. Napravite dva paralelna reza razmaka 1cm
2. Uklonite donji deo, između dva reza testerom, zatim isecite letvu duž samih poprečnih gredica
3. Uklonite preostale delove loma pomoću dleta i čekića oslobodivši ih iz žljeba i sa pera dve susedne letve.
4. Zalepite i zašrafite dve letvice s unutrašnje strane poprečnih gredica. Umetnite novu letvu isečenu po meri.
5. Obradite oba ruba nove letve: uklonite donji deo žljeba i istanjite profil pera. Umetnite je iskošenjem.
6. Proverite horizontalnost položaja nove letve, zatim je ušrafite s oba kraja za postavljene letvice. Usadite glave šrafova u dasku pa uglačajte površinu.

Hoblovanje parketa

Za hoblovanje parketa vam je pre sve neophodno da nabavite odgovarajuću opremu:

• da biste hoblovali parket iznajmite snažnu mašinu za hoblovanje, poželjno s valjkom, kojom je lakše rukovati nego rotacionom.
• obezbedite hoblericu za rubove, mašinu s isturenim diskom kojim možete obraditi i lajsne i teško dostupna mesta, kao što su površine ispod radijatora.
• za upad u uglove, poslužite se hoblericom sa trouglastom stopom ili, evetualno, strugačem u vidu blanjalice.
• savetuje se da nosite masku, zaštitne naočari i naušnice radi zaštite od buke.

Hoblujte triput. Temeljno hoblovanje se sastoji iz tri prolaza, svaki put sa sve finijom abrazivnom površinom: najpre je krupno zrno (36), zatim srednje (56-60) i na kraju vrlo fino zrno (100-120). Da biste montirali abrazivnu traku, polegnite mašinu na stranu, odvijačem skinite zatezni šraf i zamenite traku novom. Pažljivo vratite hoblericu u radni položaj.

Pri ponovnom pokretanju ona će vam „bežati“ pa je morati držati čvrsto s obe ruke i hodati iza nje sa električnim kablom prebačenim preko ramena. Kada stignete do lajsni, nagnite mašinu unazad pre zaokreta. Čim mašina počne da „šlajfuje“, zamenite abrazivni valjak koji može urezati žljebove koje je kasnite teško ispraviti.

Ako mašina prestane da valjano usisava strugotinu, zaustavite je. Pometite pod i usisajte ga pre nego što nastavite s radom.

Vodite računa o smeru letvi (parketa). Tri uzastopna hoblovanja, svaki put sa sve finijom abrazivnom trakom, obavite vodeći računa o smeru letvi:

• pri hoblovanju parketa s ravnim letvama, prvi prolaz obavite po dijagonali, drugi po drugoj dijagonali, a završno hoblovanje obavite u smeru letvi.
• pri hoblovanju parketa položenog dijagonalno, obavite prvi prolaz po širini, drugi po dužini prostorije, a završni u smeru parketnih letvi.

Bojenje parketa

Ako ne želite posle hoblovanja parket da zaštitie voskom ili lakom, možete ga obojiti na jedan od sledećih načina.

Bajc. Bajc ostavlja vidljivim šare drvenih godova blago ih bojeći u isto vreme. Ovo sredstvo se nanosi u dva sloja četkom i mora se na kraju zaštititi lakom.

Olovno belilo. Nanosi se špahtlom pošto se pore drveta dobro očiste metalnom četkom kako bi došle do izraza drvene žile letvi. To belilo zatim mora biti fiksirano sa dva sloja laka.

Boja. Većina podnih boja jesu poliuretanske smole i sasvim odgovaraju bojenju parketa. Prvi sloj nanesite valjkom. Da bi se dobila porozna podloga, boju treba razrediti sa 10% razređivača na bazi špiritusa. Posle sušenja od 8 do 12h, parket temeljno očistite od prašine i nanesite drugi sloj nerazređene boje. Ako sjaj boje nije ujednačen, možete premazati pod i treći put. Ostavite da se suši 48h pre korišćenja prostorije. Zaštitni sloj konačno očvršćava tek posle 3-4 dana.

Voštenje parketa

Vosak i voštani preparati su se tradicionalno koristili za završnu obradu i zaštitu parketa od punog drveta. Smatralo se da je lak potpuno potisnuo vosak, ali su njegova ekološka svojstva uvek imala svoje pobornike. Imajte ipak na umu da su vosak i lak potpuno nespojivi.

Najpraktičnije je koristiti tečan vosak, razređen sa 10% terpentina: on se lako nanosi čak i kada se upotrebi malo više ovog proizvoda. Savetuje se uz to da se na sveže hoblovan parket, kao prvi sloj, nanese tvrda podloga: ona zatvara pore drveta, što omogućava manju potrošnju vosa dajući pri tom blistavu dubinu. Rastvoreni vosak nanosite četkom u tankim slojevima, ostavite ga da prodire i suši se 12h. Drugi sloj nanesite četkom ili električnom prskalicom. Uglačajte površinu čistom i suvom krpom.

Lakiranje parketa

Lakiranje parketa je jednostavan ali dug postupak. Njegova svrha jeste da zaštiti parket od oštećenja, povećavajući otpornost površine i da omogući lako i ekonomično održavanje – lakirani parket je dovoljno prebrisati sunđerom.

Lakiranje se izvodi u vrlo preciznim uslovima:

• drvo ne sme sadržati više od 10% vlage
• temperatura prostorije ne sme biti veća od 12 stepeni
• grejanje se mora obustaviti nekoliko dana ranije

1. Prvi sloj laka namažite širokom ravnom četkom u smeru drvenih vlakana.
2. Ostavite da se suši 2-6h, zatim pređite površinu šmirglom radi boljeg vezivanja.
3. Očistite prašinu pre nanošenja drugog sloja.
4. Ostavite da se suši barem 24h. Za normalnu upotrebu dovoljna su dva sloja.

Glavna teškoća je u tome što se radi bez naglih pokreta, širokim kretnjama i bez vraćanja, tako da se sredstvo nanosi jednobrazno.

Lak dostiže 80% tvrdoće za dva dana: tada se može lagano hodati po parketu, mada do konačnog sušenja dolazi tek 8 dana kasnije. Sačekajte dakle nedelju dana pre nego što vratite nameštaj na mesto, a 2-3 nedelje pre postavljanja. tepiha.ć

The post Kako popraviti parket – hoblovanje, bojenje, voštenje i lakiranje appeared first on Kakopedija.

Franc Kafka rođen je 1883. godine u jednoj jevrejskoj porodici u Češkoj. Školovao se u Pragu, gde je i doktorirao prava, na Karlovom univerzitetu, jednom od najstarijih univerziteta u Evropi. Kasnije se razboleo od tuberkuloze, koja je bila i uzrok njegove smrti. Umro je 1924. godine na jednoj bečkoj klinici na kojoj se lečio. Njegov grob nalazi se u Pragu. Iza Kafke je ostao bogat književni rad. Napisao je 3 romana, brojne pripovetke, a važno književno i ljudsko svedočanstvo predstavljaju njegova pisma (1902-1924.), kao i dnevnici (1910.-1923. godine). Ipak, kako mnogi smatraju, najpoznatije i najveće delo Franca Kafke je roman „Proces“.

Iako se u svom tumačenju sveta Kafka često služio nadrealističkim i ekspresionističkim elementima, njegova književnost ne pripada nijednoj umetničkoj školi, niti se može vezivati za jedan konkretan književni stil. Njegova umetnost izražavanja, pokretana duboko iznutra, je lagana, tiha. Do te mere da izbegava naglašenost, osećajnost, patetičnost, eksplozivnost. Tradicionalne granice između spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta, između jave i sna, kod Kafke i ne postoje, izbrisane su.

Mada se gotovo sve što je Kafka u Procesu, ali i u ostalim svojim delima zapisivao i tumačio, može shvatiti dvojako, on je ipak uspeo da izgradi jedan specifičan stil koji na momente deluje trezveno, savršeno jasno, poput nekog važnog dekreta ili zapisnika. Njegova proza je kruta i hladna, ali odiše nekom mističnom lepotom, nalik na neku gromadnu stenu koja se dostojanstven uzdiže i štrči ka nebesima, ostavljajući bez daha svakog svog posmatrača.

Zbog jasnoće i oštrine ocrtavanja psihe svojih junaka, Kafka je na neki način preteča nadrealizma. Međutim, lica koja opisuje niti imaju svoje „Ja“, niti se mogu oslovljavati sa „Oni“. Više liče na senke. Ta bezlična stvorenja tumaraju po maglovitom svetu sumnje i otvorenih pitanja na koja čitalac nikada neće dobiti odgovor.

U romanu Proces još na samom početku, naglom i neposrednom uvodu u priču, Kafka suočava svoje čitaoce sa situacijama koje protivureče racionalnoj logici, poremetivši svakodnevicu svoga junaka Jozefa K. neobičnim događajima koji ga dovode u specifičnu psihološku situaciju. Jozef K. ispada iz svoje naizgled koherentne svakodnevice i biva uvučen u splet najblaže rečeno neobičnih događaja.

A onda počinje opovrgavanje, koje traje i provlači se kroz čitavu knjigu. Sve je u ovom delu podložno sili opovrgavanja i spremno kao zapeta puška da se u svakom momentu transformiše u svoju suštu suprotnost. Nema ničega što bi moglo da bude stabilno, smireno, ničega što bi moglo da uđe u normalan tok „biografskog“ vremena.

Čitaocu ne stoji na raspolaganju ništa što bi moglo da mu pruži takav uvid koji bi mu pomogao da poveže značenja, te je primoran da svaki pojedinačni iskaz, bez obzira na njegov kontekst, povezuje sa stvarnošću i situacijam iz svog ličnog iskustva.

Stvarnost u romanu Proces je samo prividno logična. Kafka veoma vešto pravi simulaciju realnosti iza koje se krije njena poremećenost, njena alogija. To radi tako ubedljivo da čitaocu nameće jedno dubokoumno pitanje – da li je taj svojevrstan nered samo u glavi Jozefa K. ili je takav i čitav svet? Jer se sasvim suprotno Jozefovim očekivanjima, sasvim nepredvidljivo, ponašaju i ostali likovu u Procesu.

Jozef K. je uhapšen iako nije počinio nikakvo zlo delo. Iako je reč „hapšenje“ izgovorena, Jozef K. nije zatvoren ni u kakvu tamnicu. Ta tamnica nalazi se jedino u njemu samom. On to saznanje koje ga razjeda nosi u sebi, kao što u sebi nosi i proces, sve dok ne postane odasvuda okružen njime. Jer proces teče nečujno i nezaustavljivo. Dakle, Jozef je istovremeno i zatvoren i slobodan. On zvoni za poslugu, a u njegovu sobu ulazi potpuno nepoznat čovek. Njegov uobičajeni zahtev da mu se donese doručak praćen je prigušenim podrugljivim smeškom iz susedne sobe.

Zahtevi Jozefa K. nisu veliki. On želi samo pravedan postupak i uvid u optužnicu. Ali to će zauvek ostati nedokučivo za njega. Jer sve je, pre nego što je uopšte i započeto, već odlučeno. Inicijator pokretanja postupka je nepoznat, nepoznati su i razlozi njegovog pokretanja. A sve se okončava pogubljenjem. Krivicu predstavlja sama činjenica postojanja.

Dva bleda i debela gospodina, obučena u redengote, sa cilidrima na svojim glavama, odvode Jozefa K. kroz mračnu noć u kamenolom u kome će biti pogubljen. Te dve sasvim obične figure, to su izaslanici pakla. A pakao čiji su oni pripadnici – to je u stvari ljudska svakodnevica, birokratski aparat, oholost bogatih i beda podlačenih, nepravda i nevolja koja može zadesiti svakog običnog smrtnika na ovoj našoj planeti.

The post Kako analizirati delo „Proces“ Franca Kafke appeared first on Kakopedija.

Iako na prvi pogled deluje jednostavno, za pripremu slavskog žita potrebno je znati nekoliko trikova. Ako se ne pripremi na adekvatan način, može se desiti na pšenica ima nakiseo ukus i da bude vodnjikava.

Pročitajte kako da slavsko žito bude postojano i ukusno. Za to će vam biti potrebno svega nekoliko minuta, a zahvaljujući ovom uputstvu moći ćete da spremate koljivo vrhunskog ukusa, na zadovoljstvo svih – vas i vaših ukućana, ali i gostiju na slavi.

Za pripremu je potrebno:

• 500 gr pšenice belije,
• 500 gr šećera,
• 500 gr mlevenih oraha,
• vanila,
• šećer u prahu.

Kako pripremiti žito za slavu

1. Dve večeri uoči slave očistiti 500 gr pšenice belije, staviti u odgovarajuću posudu, preliti hladnom vodom i ostaviti potpoljeno do ujutru.
2. Ujutru posudu u kojoj je potopljena pšenica, bez menjanja vode, staviti na tihu vatru. Pšenicu kuvati bez mešanja i bez dolivanja vode. Pšenica lako može da zagori, a prilikom kuvanja nije dobro mešati je, pa je to razlog što se kuva na tihoj vatri. Ona će biti skuvana otprilike posle 3 sata. Dobro skuvana zrna treba da budu mekana, ali da se ne raspadaju.
3. Kuvanu pšenicu sipati u đerđiv, staviti pod mlaz hladne vode i ispirati dok ne dobije čistu, beličastu boju.
4. Na sto prostrti čist pamučni stoljnjak ili mušemu, pa po njemu prosuti kuvanu pšenicu i rasporediti je tako da se zrnevlje ne dodiruje. Raspoređenu pšenicu prekriti drugim stoljnjakom i ostaviti je tako da se suši do sutra ujutru.
5. Ujutru, na dan slave, pšenicu samlesti u mašini za mlevenje mesa, na najsitnijoj rešetki.
6. Samleveno žito mesiti rukama dodavajući mu podjednake količine šećera i mlevenih oraha. Dobijenu smesu staviti na veliki stakleni tanjir i lepo oblikovati, poput torte.
7. Preko žita na tanjiru posuti najpre mlevene orahe. U prah šećer dodati malo vanile, pa onda i time posuti oblikovano žito.
8. Čistu salvetu (papirnu ili pamučnu) staviti na žito i preko nje rukama dobro utapkati šećer u prahu i orahe, kako bi se sjedinili sa žitom i ne bi ispadali.
9. Ivice staklenog tanjira biće isprljane viškom kuvane pšenice, pa ih je potrebno obrisati, tj. ukloniti taj višak. To je najbolje uraditi najpre vlažnom salvetom, a potom i suvom. Nakon ovog koraka, žito je spremno za posluživanje.

The post Kako pripremiti žito za slavu (koljivo) appeared first on Kakopedija.

Božićna sezona je stigla i poznata softverska kompanije EaseUS organizuje igru kojom želi da nagradi božićnim poklonima sve svoje korisnike ili zainteresovane posetioce.

EaseUS je jedan od vernih partnera Kakopedije, pa stoga objavljujemo detalje vezane za ovu nagradnu igru, jer smatramo da može biti zanimljiva svima.

Nagradna igra počinje 15.og decembra 2016. godine i trajaće do 31.og decembra 2016. godine. A sastoji se iz dve promotivne kampanje u kojima je moguće osvojiti $10 u vidu Paypal vaučera, kao i popularne EaseUS programe.

1. Prva nagradna igra je „Uoči razliku“ između dve ponuđene slike. Da bi se učestvovalo u ovoj igri potrebno je da uočite razliku između dve veoma slične slike i da svoj odgovor ostavite kao slika u okviru komentara na stranici za nagradnu igru. EaseUS za ovu nagradnu igru dodeljuje 20 x $10 Paypal vaučer.
2. Druga nagradna igra se bazira na principu greb greb srećki. Potrebno je da odaberete neki od poklona ispod božićnog drveta i ukoliko ste srećne ruke, možete osvojiti plaćene licence za popularne EaseUS proizvode kao što su: EaseUS Data Recovery Wizard , EaseUS Todo Backup , EaseUS Partition Master , EaseUS PCTrans i EaseUS Everysync.

Nagradnoj igri pristupite preko ovog linka: http://www.easeus.com/campaign/christmas-campaign-2016.html

The post Kako osvojiti Božićne nagrade na sajtu EaseUS appeared first on Kakopedija.

Brojni su uzroci kvara na električnoj instalaciji. Neke je teško utvrditi, čak i od strane električara, ali se većina kvarova može popraviti jednostavnim intervencijama.

U drugim slučajevima, moguće je osposobiti za rad električnu instalaciju barem delimično, u iščekivanju konačne opravke.

Uvek se najpre uverite da za prekid struje nije odgovoran distributer. Ako to nije slučaj, moži biti reč o dve situacije:

• suočeni ste sa opštim kvarom vaše instalacije
• ili je samo deo instalacije u kvaru.

Većina kvarova zapravo otkriva jednu od tri glavne vrste neispravnosti

Presek strujnog kola

Čim se preseče neka žica, više nikakva struja ne protiče kolom.

Do takvog prekida obično dolazi zbog slabe pričvršćenosti provodnika u nekom od uređaja (utikač, prekidač) ili zbog oštećenja prekidača.

Do prekida može doći i usled slučajnog sečenja neke žice usled radova (bušenje rupe u zidu, zabijanje šrafa ili eksera itd.).

Konačno, u staroj instalaciji nesaglasnoj sa normama, slab spoj prepretom žica (umesto sprave za vezivanje) ili nedovoljan presek provodnika, što dovodi do razgranje materijala, mogu biti uzrok prekida struje.

Slab kontakt. Kada se neka klema opusti ili kontakt na prekidaču ošteti, to može dovesti do privremenog ili povremenog prikida. Kada je prekidač u pitanju, obično se može uočiti pucketanje ili treperenje sijalice koja se preko njega pali.

Kratki spoj

Do njega dolazi kada se dodirnu dve žice različitog pola (faza i nula, dve faze). Tada se javlja električni luk i žice se stapaju, ali najčešće dolazi do pregorevanja osigurača ili isključenja sklopke prekidača. Obično se čuje i eksplozivni prasak.

Do kratkog spoja obično dovodi neki konkretan uzrok, kao što je uključenje nekog neispravnog električnog uređaja, paljenje svetiljke preko oštećenog prekidača ili oštećenje električnog voda prilikom bušenja rupe u zidu.

Ali do kratkog spoja može doći i usled prodora vode do ogoljenih električnig žica ili, kod starih instalacija, biti posledica topljenja neodgovarajućeg elektromaterijala.

U slučaju kratkog spoja neophodno je ustanoviti i otkloniti uzrok kvara, pre nego što se oštećeno kolo ponovo uključi u struju. Najpre izvršite popravku, zatim uključite prekidač ili zamenite osigurač.

• Ako je uzrok kvara neispravni aparat koji nije moguće popraviti, samo ga isključite.
• Ako vam ne polazi za rukom da utvrdite uzrok kvara, oštećeno kolo ostavite izvan napona i pozovite ovlašćenog električara

Preopterećenje

Do njega može doći kada je na isto kolo priključeno previše aparata. Tada je dovoljno isključiti nekoliko velikih potrošača energije da biste kolo osposobili za rad.

Ako se ova vrsta kvarova prečesto ponavlja, tražite od elektrodistribucije da poveća snagu vašeg priključka ili instalirajte selektivnu sklopku koja će isključivati kolo koje nije prioritetno u slučaju preopterećenja.

The post Kako postupati u slučaju kvara elektro instalacija? appeared first on Kakopedija.

Ne mora da znači da ako zavodite muškarca, da ga otimate od neke druge, ili da ga ubeđujete da uradi nešto što ne bi trebalo. Zavođenje može jednostavno da bude način na koji ćete zadržati muškarca (ne samo osvojiti).

Kako zavesti muškarca

1. Najvažnije je da svom „subjektu” obećate upravo ono što mu trenutno nedostaje. Ako on ima privlačnu, voljnu devojku, sav dekolte ovog sveta vam ne može pomoći, ali postoji šansa da ga ona zanemaruje u nekom drugom pogledu – tako da treba da ponudite upravo ono što vaša konkurencija (njegova devojka ili druge devojke sa kojima je izlazio) ne može.
2. Učinite da se oseti cenjeno. U istraživanjima o tome zašto muškarci varaju svoje supruge otkriveno je da razlog nije ni seks, ni nedostatak privlačnosti, već se obično radi o tome da su se emotivno udaljili od svojih supruga jer ne osećaju da ih one cene i upravo će ih privući žene koje im baš to pružaju.
3. Neka vam pomogne. Ne morate da izigravate damu u nevolji, ali, isto tako, ne morate da po svaku cenu dokazujete da sve možete sami. Većina muškaraca je danas već svesna da ste vi savršeno sposobno ljudsko biće. Tako da ga pitate za savet u vezi sa bilo čim. Zamolite ga da vas nauči nešto u vezi sa nekim svojim interesovanjem, ili da uradi nešto za vas, što je njemu lakše učiniti nego vama. Pokažite mu da cenite njegovo znanje, talente i volju da pomogne.
4. Budite svoji. Smatra se da muškarci instinktivno žele raznovrsnost. Razvijajući svoju jedinstvenu ličnost i stav, zadovoljićete njegovu potrebu za raznovrsnošću, jer ste tako drugačiji.
5. Flertujte. Igrajte se. Dosetljivost i igra reči mogu da naprave dosta seksualne tenzije.
6. Pravite se da vas je teško osvojiti. Neka oseti da zaista želite da budete sa njim, ali se suzdržavajte iz ovog ili onog razloga. UPOZORENJE: Neki muškarci ne vole igrice, tako da ako isuviše dobro igrate da vas je teško osvojiti, može da se desi da se to okrene protiv vas.
7. Suptilno ga dodirnite. Tražite priliku da se dodirnete telima, rukama. Kada mu zahvaljujete za nešto što je uradio, dok pričate, stavite svoju ruku na njegovu. Ako ste hrabri, dotaknite ga i nogom.

The post Kako zavesti muškarca koji vam se sviđa appeared first on Kakopedija.

Ako je vaša kosa bar malo kovrdžava, možete joj povećati volumen jednostavnim gužvanjem kose bez izazivanja suve i ućebane kose.

Postoje različiti načini gužvanja za različite tipove kose, ali evo najboljeg načina da počnete sa gužvanjem kose!

Ne zaboravite da je svaka kosa posebna i da rezultati gužvanja neće biti isti kao kod drugih ljudi. Možete koristiti penu, gel, lak za kosu ili ništa od toga u zavisnosti od tipa vaše kose.

Kako izgužvati kosu penom

1. Operite kosu.
2. Iscedite višak vode.
3. Osušite pomoću peškira ili pustite da vam se kosa prirodno suši na minut-dva. Umotajte kosu u peškir. Nemojte uopšte trljati vašu kosu peškirom jer ćete tako izazvati ućebanost. Međutim, ako voda i dalje kaplje sa vaših krajeva kose, možete laganim pokretima peškirom gužvati vašu kosu. Ako vam je kosa retka, ostavite je da se suši nekoliko minuta, a ako je gusta potrebno joj je i do 50 minuta. Vodite računa da vaša kosa bude vlažna, tj. da bi gužvali kosu ona ne treba da bude ni potpuno suva niti potpuno mokra.
4. Prebacite glavu napred tako da vam kosa visi. Ovaj korak nije obavezan jer neke osobe više vole da ga preskoče. Prebacite kosu napred i na taj način dobićete na volumenu i doprinećete boljem gužvanju kose.
5. Stavite gel ili penu na ruke. Protrljajte ruke.
6. Zahvatite malo kose u šaku i gurajte kosu ka glavi (kao da gužvate papir). Držite u tom položaju nekoliko momenata.
7. Ponovljajte postupak dok ne uvijete sve pramenove kose, i pri tom svaki put nanosite penu i gel. Imajte na umu da gužvanjem malih pramenova dobićete jače definisane  kovrdže, a gužvanjem velikih pramenova veće, ali mekše talase.
8. Osušite kosu difuzorom (da biste dobili još veći volumen držite glavu okrenutu na dole i nastavite da gužvate kosu dok je sušite) ili ostavite da se kosa osuši prirodnim putem. Nemojte češljati kosu.
9. Naprskajte kosu lakom koji će pomoći da se lokne ili talasi održe.

The post Kako izgužvati kosu penom i povećati volumen kose appeared first on Kakopedija.

Ne želite da se mučite sa rernom ili da tražite lonac, punite ga vodom i čekate da ona prokuva? Pa, evo bržeg načina da spremite krompir.

Kako ispeći krompir u mikrotalasnoj

1. Operite i obrišite krompir.
2. Napravite rupe u krompiru za ispuštanje pare. Ili nožem duboko urežite znak „X“ po dužini krompira.
3. Umotajte krompir u vlažan papirni ubrus (ovo će vam pomoći da sačuvate tečnost u krompiru koja mu ne dozvoljava da se skupi). Stavite krompir na tanjir, a tanjir u mikrotalasnu. Takođe, možete koristiti plastičnu kesu.
4. Izaberite temperaturu i vreme za pripremu. Potrebno je otprilike 3 minuta za veoma mali krompir; 4:30 za krompir srednje veličine, 6:00 za veliki krompir, i 7 do 8 minuta za veoma veliki krompir; povećavajte vreme, ali ne strogo proporcionalno, ako pečete više krompira različite veličine odjednom.Spremanje u mikrotalasnoj pećnici, kao i bilo koji drugi metod, ne može da uveća temperaturu materijala u čijoj osnovi se nalazi voda preko tačke ključanja: posle neke tačke u procesu, jača struja ne dodaje temperaturu i ne dovodi toplotu do središnjeg dela krompira da bi se on ispekao, već samo čini da voda brže ispari iz spoljašnjeg dela krompira. Dakle, smanjite električnu energiju na otprilike jednu trećinu za jedan mali krompir, ili upola za jedan veliki krompir, posebno kod srednjih i velikih mikrotalasnih pećnica. Ako se spoljni deo krompira suši pre nego što je sredina pečena, mnogo ste pojačali temperaturu.Mikrotalasna treba da prestane sa radom pre nego što krompir postane dovoljno mekan za jelo i dok je još uvek pomalo čvrst iznutra.
5. Ostavite krompir da odstoji pet minuta. Tako ćete dovršiti pečenje središta krompira pomoću toplote koja je zadržana u unutrašnjim slojevima; na taj način krompir postaje rastresit u unutrašnjem bez presušivanja spoljneg dela. Ako krompir zavijete u aluminijumsku foliju nakon što ga izvadite iz mikrotalasne, ovaj proces će se ubrzati.
6. Nakon što se završilo i “pasivno” kuvanje, imaćete pečen krompir spreman za jelo.
7. Rasecite krompir i garnirajte ga po izboru sa puterom, peršunom, mladim ili sitnim lukom, kiselom pavlakom, sirom, hrskavom slaninom. Za potpun obrok, stavite čili ili omlet na vrh krompira.

Alternativna varijanta

1. Operite krompir. Nemojte dozvoliti da se osuši jer je bolje da bude vlažan.
2. Izbušite rupe u krompiru.
3. Umotajte krompir u dva sloja plastične folije.
4. Podesite vreme pripreme u mikrotalasnoj pećnici na sedam minuta.

The post Kako ispeći krompir u mikrotalasnoj pećnici appeared first on Kakopedija.

Voda u ušima veoma smeta, ponekad je osećaj bolan, a ukoliko vam se zadrži u ušima može izazvati infekcije.

Pratite sledeće korake i rešite se ove neprijatnosti.

Kako izbaciti vodu iz ušiju

Uverite se da zaista imate vodu u ušima. To možete lako da proverite tako što ćete lagano tapkati slepoočnicu zglobom. Osećaćete se veoma nelagodno ukoliko vam se voda nalazi u uhu. A onda primenite neku od ovih metoda:

1. Napravite rastvor za sušenje ušiju. Dobar rastvor je mikstura od jednakih količina 5% sirćetne kiseline (domaćeg sirćeta) i izopropil alkohola (95% je najbolji). Kiselina u miksturi deluje tako da rastvara cerumen (vosak iz ušiju) koji može da zadrži nešto vode u ušnom kanalu.
2. Drugi način je da stanete na jednu nogu i nagnete glavu tako da vam problematično uho bude okrenuto ka zemlji. Skakućite na jednoj nozi dok vam ne iscuri voda iz uha.
3. Još jedan metod je da legnete dole na stranu tako da vam začepljeno uho opet bude okrenuto ka podu. Gravitacija može tako delovati na uho da voda sama izađe prirodnim putem.
4. Stavite prst u uho i napravite vakuum tako što ćete brzo gurati i izvlačiti prst iz njega. Voda bi trebalo da izađe iz uha veoma brzo.
5. Pravite pokrete vilicom kao da glođete hranu. Nagnite glavu na stranu na kojoj nemate vodu u uhu, a onda je brzo nagnite na drugu stranu.
6. Nagnite glavu na stranu gde vam je voda u uhu. Zatim dlanom gurajte uho napred-nazad, sve dok voda ne počne da izlazi iz njega.
7. Konsultujte lekara ukoliko nijedan od gore navedenih načina ne uspe, jer možete dobiti infekciju. Ušne infekcije su najčešće kod dece.

Alternativni metod

Pavan Surijev metod za otklanjanje vode iz ušiju. Nagnite glavu u stranu tako da vam problematično uho bude okrenuto na gore (ne ka zemlji). Onda sipajte malu količinu vode (5−10 kapi) u zapušeno uho (iz šoljice ili sa dlana). Kada vam voda dospe u ušni kanal, osetićete popuštanje dok se ona probija kroz začepljenje koje drži vodu. Zatim nagnite glavu na drugu stranu i pustite da vam voda iscuri iz uha. Sada će vam uho biti slobodno.

The post Kako izbaciti vodu iz ušiju appeared first on Kakopedija.

Da li je prošlo dosta vremena od kada ste pokušali da skinete prsten? Možda ste probali prsten koji vam se učinio taman za vaš prst kada ste stavljali, ali sada ne možete lako da ga skinete? Ne paničite niti žurite da ga isečete. Postoji par jednostavnih saveta kako možete bezbedno ukloniti zaglavljeni prsten sa ruke.

Kako skinuti zaglavljeni prsten – opšti metod

1. Postavite lagano kažiprst na zaglavljeni prsten, a palac ispod tog prstena, potom počnite lagano da okrećete prsten napred-nazad i polako ga svlačite sa prsta.
2. Pazite da ne teglite i vučete prsten prejako.  Na taj način možete izazvati dodatni otok i otežati skidanje prstena sa ruke.

Metod sa sredstvom za podmazivanje

Koristite nešto za podmazivanje. Mnoštvo proizvoda za kućnu upotrebu koji nisu štetni po kožu mogu se koristiti za skidanje prstena u jednom komadu i sa minimalnim oštećenjima na koži. Sredstva za čišćenje na bazi amonijaka su često najdelotvornija. Ukoliko vam je koža prsta ispucala ili imate posekotinu, pažljivo birajte sredstvo za podmazivanje. U suprotnom, koristite bilo šta od sredstava dole navedenih i u velikim količinama ih namažite barem do zgloba prsta.

• Vazelin
• Sredstvo za čišćenje stakla (ova sredstva često koriste profesionalni zlatari – obavezno najpre pročitajte etiketu na pakovanju da biste bili sigurni da je bezbedno po kožu)
• Losion za negu ruku
• Šampon/balzam za kosu
• Vazelin ili antibiotska mast (ukoliko vam je koža ispucala ovo je najbolji izbor)
• Sprej koji se koristi u kulinarstvu, ulje za kuvanje ili mekani puter
• Svinjska mast
• Puter od kikirikija (gladak, bez mrvica) – možda će vam ovaj puter biti lepljiv ali ćete prsten uspešno skinuti
• Sapun i voda
• Ulje za bebe
• Sredstvo za lako skidanje prstena

Pomerajte lagano prsten u krug i pritom se trudite da malo sredstva za podmazivanje uđe ispod njega. Okrenite prsten jednom ili dva puta i naprskajte ili utrljajte još maziva. Nežno vucite prsten sa prsta, pomerajući ga napred nazad i okrećući ga prilikom skidanja ukoliko je to neophodno.

Metod sa podizanjem ruke

Podignite ruku. Ako i dalje ne možete da uklonite prsten, pokušajte da podignete ruku iznad ramena i držite je u tom položaju nekoliko minuta.

Hladna voda

1. Umočite ruku u hladnu vodu. Jeste li primetili da vam prstenje komotnije stoji na ruci tokom hladnih dana nego onih toplih? Stavite ruku u hladnu vodu, ali ne ledenu, i držite je u njoj nekoliko minuta. Ne bi trebalo da je držanje ruke u hladnoj vodi bolan ili neprijatan osećaj.
2. Metod sa koncem za zube
3. Provucite jedan deo konca za zube ispod prstena. Ukoliko je neophodno, provucite konac ispod prstena pomoću igle.
4. Obmotajte konac za zube oko vašeg prsta sve do zgloba. Dobro ga namotajte ali ne toliko jako da vas prst zaboli ili poplavi. Odmotajte konac ako ste ga previše stegli.
5. Odmotavajte konac za zube, počinjući od donjeg dela prsta. Dok budete odmotavali konac od donjeg dela prsta, vaš prsten će se pomerati na gore uz prst dok ne budete u mogućnosti da ga potpuno skinete.
6. Ako uspete da skinete prsten samo do pola: ponovite prethodna dva koraka od mesta na kome vam se prsten trenutno zaglavio.

Šta uraditi nakon što skinete prsten

Očistite deo prsta na kome se nalazio prsten i negujte to područje ukoliko postoji neka ozleda. Ne stavljajte prsten ponovo na ruku dok mu ne promenite veličinu ili dok ne spadne otok.

The post Kako skinuti zaglavljeni prsten appeared first on Kakopedija.

Postoji nekoliko osnovnih trikova za uklanjanje neprivlačne ogrebotine sa vašeg LCD monitora, stakla, telefona ili TV-a. Možda ćete biti  pomalo skeptični, ali na desetine čitaoca je potvrdilo da oni ipak mogu da čine čuda. Neki, međutim, nisu bili srećne ruke.

Metod sa gumicom za brisanje

1. Prvo očistite mesto sa ogrebotinom. Uradite to uz pomoć čiste vodu i čiste, mekanu krpe poput one za brisanje naočara. Potom obrišite i osušite to područje.
2. Nabavite čistu gumicu za brisanje. Ako ne želite da uprljate svoj monitor, najbolje je da ne koristite onu koja se nalazi na grafitnoj olovci ili ima nešto drugo na sebi.
3. Ispolirajte ogrebotinu. Lagano brišite gumicom preko ogrebotine dugim pokretima u smeru ogrebotine.
4. Brišite dok ogrebotina potpuno ne nestane.

Metod sa alkoholom

1. Pripremite rastvor za čišćenje. Napravite 3,5 postotni izopropil alkohol u vodi.
2. Prethodno očistite ekran. Očistite oštećeni deo ekrana uz pomoć male količine čiste vode i čiste, mekane krpe ili vate. Budite veoma nežni, ali temeljni. Prvo počnite da čistite samu ogrebotinu, a potom i površinu oko ogrebotine. Ogrebotine očistite finom krpicom poput one koja služi za održavanje naočara i takvim potezima da se prljavština „odbija“ od same ogrebotine
3. Počnite sa uklanjanjem ogrebotine. Sipajte malo alkohola na vatu ili krpicu.
4. Nastavite strpljivo. Laganim pokretima nastavite da čistite ogrebotinu dok ona napokon potpuno ne nestane. Blagi alkoholni rastvor bi trebalo da rastvori anti reflektivni sloj tako da odgovara površini sa ogrebotinom.
5. Uklonite alkohol. Uzmite još jedno parče vate ili drugi deo krpe i blago očistite površinu čistom vodom.
6. Osušite i ispolirajte datu površinu.

Savet: Možda će vam trebati jači alkoholni rastvor. Pokušajte da ga napravite duplo jačim i onda uklonite ogrebotinu. Nastavite da pojačavate rastvor sve dok ne uklonite ogrebotinu, ali odmah stanite ako počnete da razmazujete ekran.

Metod sa vazelinom

1. Očistite površinu ekrana
2. Uzmite malo vazelina i napunite ogrebotinu
3. Blago obrišite višak vazelina, budite pažljivi i ne pritišćete previše kako ne bi ostao u ogrebotini.
4. Hipotetički, vazelin i staklo koje pokriva ekran imaju sličan indeks prelamanja svetlosti što znači da vazelin preuzima ulogu ekrana. Međutim, može i da još pogorša ogrebotinu i učini je više vidljivom. Takođe, vazelin će vremenom da nestane pa ćete morate da ga ponovo aplikujete. Ovim niste stvarno uklonili ogrebotine sa ekrana, ali ste ih učinili nevidljivim što je u svakom slučaju sjajan rezultat.

Sredstva za uklanjanje ogrebotine

1. Na internetu pretraživanjem ćete doći do raznih sredstava za uklanjanje ogrebotina.
2. Stakloper ili sredstva za čišćenje ekrana, najbolje je upotrebiti pre svega drugog.
3. Drugi proizvodi mogu da daju isto dobre rezultate
4. Ako ste u mogućnosti, testirajte bilo koje sredstvo za uklanjanje ogrebotina na nečemu nebitnom.
5. Mnoga od njih su na bazi razblaženog alkohola ili destilovane vode i sa njima možete postići određene rezultate u zavisnosti od veličine ogrebotine. Kod ovih sredstava neophodno je izbegavati agresivna sredstva (kao što su paste za poliranje), jer se time stvari mogu i pogoršati.

Pročitajte i Kako očistiti monitor sredstvima za domaćinstvo

The post Kako ukloniti ogrebotine sa ekrana appeared first on Kakopedija.