Tvrdokorvne mrlje i uporne fleke mogu zadati prave glavobolje kada je u pitanju njihovo otklanjanje. Ponekad nisu toliko efikasni ni preparati koje možemo kupiti, rastvori, ili bilo koji drugi industrijski elementi koji se reklamiraju i koje najčešće srećemo.

U tim trenucima, posegnućemo za bakinim ili maminim receptima i ,,tajnama“, za jednostavnijim elementima čija kombinacija može biti veoma efikasna i uspešna u uklanjanju mrlja, ili sredstvima koja se nalaze u našim kućama i kuhinjama, a nismo ni znali da mogu biti dobra niti delotvorna.

Uporne fleke nastaju od hrane, pića, u dodiru sa veoma prljavim površinama, prostorijama, ili prilikom nespretnosti ili nepažnje. Donosimo neka rešenja i neke ideje u vezi sa otklanjanjem nezgodnih mrlja i upornih flekasa garderobe i nekih materijala.

Kako izbeliti veš

Ukoliko se desi na se na belom vešu nađu mrlje ili tragovi materije koje se ne mogu očistiti niti oprati u mašini, rešenje se nalazi u supstancama iz špajza ili ostave. Ukoliko se nađu fleke od soka koji je napravljen od voća, rešenje može biti kombinacija glicerina, vode i soli. Mesto koje je isflekano potopite u vodu i so, a potom na mesto koje je isflekano lagano utrljavajte glicerin. Kada se ceo proces završi, mesto koje je isflekano i koje ste prali isperite sa deterdžentom koji imate. Ukoliko se na tkanini ili nekom delu garderobe nađe fleka od piva, ona se može otkloniti kada se pomešaju voda i sirće, a potom se isflekano mesto dobro istrlja.

Kako izbeliti tkaninu kalijum permangantom

Ipak, postoji recept koji se pravi u kućnim uslovima i veoma je efikasan prilikom otklanjanja fleka sa veša i u izbeljivanju tkanina i materijala. U bilo kojoj apoteci kupite kalijum permanganat.

1. U lavor koji je namenjen za pranje veša sipajte 10l vruće vode, a nakon toga dodajte nekoliko kristalčića kalijum permanganata.
2. Voda koja se nalazi u lavoru postaće roze boje, ali obratite pažnju i nemojte otići predaleko sa dodavanjem kristalčića kako voda ne bi primila modriju boju koja nije dobra niti korisna za proces beljenja.
3. Kada ste sve sipali u lavor, potom dodajte 200g deterdženta za sudove koji koristite.
4. Nakon svih pomešanih elemenata koji se nalaze u lavoru, u vodu spustite veš ili tkanine koje je potrebno da ponovo postanu bele.
5. Nakon što ste sve sputili, lavor prekrijte folijom od najlona ili nekom vrstom najlona koji imate i ostavite da stoji nekoliko sati. Vešu neće štetiti da ostane u lavoru i ovom ratsvoru ni celu noć ili ceo dan.
6. Nemojte se brinuti niti iznenaditi bojom vode u kojoj se veš nalazi jer je to normalno i očekivano.
7. Pošto je veš dovoljno odstajao u vodi koja se nalazi u lavoru, izvadite ga, iscedite, a potom ga satvite u mašinu za pranje veša i perite ga na uobičajeni način.

Kako izbeliti tekstil sodom bikarbonom

Takođe, soda bikarbona može biti i više nego efikasna prilikom pranja veša. Ono što treba da uradite je da, prilikom pranja veša u veš mašini, dodate 2 ili 2 kašike sode bikarbone u pregradu u koji inače sipate prašak za pranje veša. Soda veoma efikasno smanjuje tvrdoću materije. Pored sode bikarbone, neke osobe svdoče da su uspele da izbele veš – praškom za pecivom. Postupak je identičan – potrebno je dodatil nekoliko (do 3) kašike praška za pecivo u pregradu u kojoj se nalazi i prašak za pranje veša.

Tkanine ili materijali koji su manji, pouput čarapa, marama ili maramica možete prati na još jedan način, tačnije – izbeliti ih. Sve što je potrebno jeste da se otkuva kriška limuna u vodi koja je vrela. Potrebno je da smesa provri, a nakon roga u nju dodati tkanine koje je potrebno izbeliti. Veš u ovoj vodi treba držati najmanje 1h. Još jedan efikasan način za izbeljivanje tekstila ili tkanina jeste uz pomoć belog sirćeta. U polovinu jedne šolje (tačnije – u 250ml) sipajte deterdžent za sudove i belo sirće i sve to sipajte u mašinu za pranje veša. Sirće, takođe, tkaninu čini mekšom i uspešno skida ostatke sapuna.

U ovom članku pročitajte savete kako da izbelite košulju.

Članak Kako izbeliti tekstil se pojavljuje prvo na Kakopedija.

Posebnog ukusa, neobičnih nota, dobar za pića, kolače, kozmetičke preparate, dodatke u ishrani ili na koji god način se čini dobrim, kokos predstavlja jednu od omiljenih darova prirode koji se rado konzumira i sprema. Legenda za nastanak kokosove palme i samih plodova – kokosovih oraha – vezana je za Polineziju i dvoje mladih – Hinu i Aala koji su bili nesrećno zaljubljeni.

Naime, kako mlada devojka plemićkog porekla nije mogla da bude sa svojim dragim koji je poticao iz nižeg socijalnog staleža, Aal je oboleo i nedugo zatim preminuo. Kako je Hina ronila silne suze nad grobom svog preminulog dragog, vremenom je na tom mestu izrasla do tada nepoznata biljka – kokosova palma.

Njeni plodovi, ukoliko se bolje zagledamo, podsećaju na ljudsku glavu, a o tome svedoče tri rupice koje same podsećaju na ljudsko lice. Kokos se najčešće vezuje za luksuz i skupo, neprocenjivo i neobično, pa se tako plodovi koji rastu na zanimljivim mestima i koji opstaju u neobičnim životnim okolnostima prodaju za ogormne sume – preciznije, za milione.

Važno je napomenuti da je kokos i više nego dobar u prevenciji kardiovaskularnih problema, pomaže u regulisanju telesne mase, a i prava je riznica vitamina i minerala blagotvornih za naše zdravlje. Takođe, još jedna zanimljivost koja nije toliko poznata. Dlačice koje se nalaze na plodovima kokosa služe za pravljenje otirača na ulaznim vratima.

Kako oljuštiti kokos

Pored zanimljivosti i neobičnosti koje kokos poseduje i blagodetima koje obiluje, javlja se problem kada je reč o njegovom čišćenju. Prave muke i nedoumice nastaju kada kokos treba da se oljušti i kada treba da se dođe do same srži.

1. Kada se odlučite da očistite kokos, pre svega je potrebno da iz njega isteče tj. da izbacite svu tečnost.
2. Zatim, uzmite neki oštar predmet, pout otvarača za pića, malo duguljastiji, kojim treba da prođete krpz tri rupe koje se nalaze na plodu.
3. Potom plod podignite i procedite kroz cediljku sok koji će izaći iz njega. Tečnost koja izlazi iz ploda, za pijenje je.
4. Nakon ispuštanja soka, nožem koji imate u kuhinji, malo tvrđim, ili satarom, kokosov plod lagano udarajte po sredini više puta. Radite to pažljivo, vodite računa, sve dok kokos ne pukne.
5. Nakon toga, nožićem ili nekim pljosntaim pomagalom iz kuhinje polako razdvojte koru od belog dela kokosa.
6. Kokosovo ,,meso“ potrebno je očistiti od tamnijeg sloja koji se nalazi na njemu, prevlačenjem se lako skida, a nakon toga beli deo kokosa može se jesti na više načina, ali se takođe može pripremati na više načina.

Pored ovog načina otvaranja kokosa postoji još jedan koji podrazumeva korišćenje rerne. Naime, potrebno je kokos obložiti papirom za pečenje, staviti ga na 200C u rernu kako bi se pekao 15 – 20 minuta. Nakon prolaska ovog vremena, pažljivo izvadite kokos iz rerne i oljuštite ga. Tekstura dobijena ovim načinom čišćenja biće originalna i ostaće cela u odnosu na metodu uradranja. Kokos koji ste očistili na ovaj način možete koristiti za jelo, za kokosovo mleko, kokosovo brašno ili na neki drugi način.

Prilikom čišćenja kokosa koji podrazumeva udaranje, možete koristiti i čekić, tučak za meso, ili tvrđi nož koji može skinuti koru uspešno.

Članak Kako oljuštiti kokos se pojavljuje prvo na Kakopedija.

Žene žele idealno telo, sa posebno istaknutim atributima, i to nije nikakva tajna. Koristeći različite vežbe, tretmane, planove ishrane i druge mehanizme, žene posežu za različitim rešenjima.

Gluteus je mnogim ženama najdraži atribut, pa sam se tako i ja pitala kako lepo oblikovati i istaći zadnjicu? Ne posežući za hiruškim rešenjem, odlučila sam se na redukciju ishrane, vežbi, na dodatne aktivnostii rezultati zategnutog i potignutog gluteusa bili su vidljivi kroz neko vreme.

U našoj zadnjici postoje 3 grupe mišića, pa tako morate prvo odlučoti koju grupu (grupe) želite da radite. Ja sam se odlučila da podjedanko radim sve 3 grupa, a evo i koje su: prva grupa mišića gluteusa je najveća i njenim tretiranjem dobija se efekat podignute zadnjice, druga grupa je grupa srednjeg stražnjičnjeg mišića i ukoliko se odlučite za nju, dobija se efekat zadnjice koja je podignuta, i treća grupa mišića ovog dela tela je ona sa mišićima natezačima, a ona dovodi do okruglod izgleda zadnjice, možda ne želite, ili nisu potrebne, vežbe za sve 3 regije gluteusa, pa tako vežbe možete raditi za samo 1 regiju, a možete i za sve 3.

Kako povećati zadnjicu

Ukoliko ste krenuli da vežbate, za početak uzmite tegove od 0.5kg, i za svaku regiju radite po 12 ponavljanja. Ukoliko možete, na samom početku, da radite 12 ponavljanja bez većih problema, samo nastavite. Ukoliko ne možete, uradite onoliko ponavljanja za koliko ste spremni, pa postepeno kako protiče vreme vežbanja, povećavajte broj ponavljanja.

Kako vreme vežbanja gluteusa protiče, idealan broj je 3 serije po 6 ponavljanja za svako vežbanje.

Najbolje vežbe za treniranje zadnjice i prve grupe mišića su čučnjevi i trčanje na traci.

Srednji mišić vežba se u bilo kojem obliku koji uključuje da nogama gurate ,,neke“ predmete, pa se javljanjem ,,otpora“ ka nogama postiže najbolji razultat.

Poslednja, 3. Grupa mišića, najbolje se vežba kada se podižu noge i kukovi.

Na samom početku, između vežvanja napravite dan ili nekoliko dana odmora, kako bi se telo priviklo na pokret.

Važan deo plana oblikovanja gluteusa jeste ishrana. Redukujte je, izbacite sve što je štetno i nezdravo, a ishranu obogatite ugljenim hidratima i proteinima kako bi se što bolje formirala mišićna masa. Masti koje nisu zdrave, a unosili ste ih, sada zamenite zdravim mastima.

Vežbe za uvećanje zadnjice

1. Prva od vežbi za uvećanje gluteusa, a i sama sam primenjivala, jesu čučnjevi. Noge postavljate u liniju gde su ramena, ispravljeni ste, a ruke su blago zabačene unazad. Čučnete, vodeći računa da težinu tela osećati u petama, a ne u prstima, dok kolena moraju biti u liniji prstiju na nogama.
2. Druga vežba je iskorak. Zauzimajući isti stav, jednom nogom iskoračite ispred druge, ali vodeći računa da kolena, kao i u prethodnoj vežbi, budu u liniji prstiju na nogama. Potom, lezite na pod,a ruke stavite pored tela, ispravljajući ih. Zadnjicu izdižite ka gore vodeći računa da mišići gluteusa budu stegnuti što više.

Pored vežbi koje sam navela, značajan i vidljiv rezultat bio je i menjanjem plana ishrane, pa sam tako unosila sledeće namirnice: losos, jaja, tunjevina, biftek, ćuretina, pileće belo meso bez kožice, soja, mahunarke i pasulj, mlevena junetina i sve vrste ribe pod uslovom da nisu pržene. Za doručak sam jela žitarice, a hleb koji sam konzumirala bio je od žitarica koje su integralne 100%, kus – kus, kiona, slatko kropmir integralni ili organski pirinač.

Umesto običnog ulja koristila sam esktra – devičansko hladno ceđeno maslinovo ulje, a orašaste plodove (indijski orah, badem…) unosila sam samo onoliko koliko može da stane u šaku. Od povrća sam konzumirala: kelj, spanać, brokoli, paradajz – svo povrće čija boja je bila tamnozelena.

Dakle, najbolji način za povećanje i oblikovanje gluteusa su i vežbe i zdrava ishrana, čija kombinacija dovodi do željenog izgleda i željenih rezultata. Kada se nakon početka priviknete na ovakav program, neće biti naporno primenjivati sve navedeno, a rezultati će biti vidljivi – a subjektivni osećaj biće sjajan.

Članak Kako povećati zadnjicu se pojavljuje prvo na Kakopedija.

Dosadile su vam lokne ili talasi? Pratite ove korake da biste imali savršeno ravnu kosu!

Kako ispraviti kosu posle pranja

1. Uložite novac u sprej za zaštitu kose od toplote. Ovi sprejovi se prodaju skoro svuda i čine kosu glatkom i mekom. Dok ispravljate kosu peglom, oni je štite od toplote da se ne ošteti. Korišćenje spreja nije obavezno, ali vam kosa onda neće biti tako zdrava i sjajna.
2. Operite kosu i stavite balsam ili masku, kao što i inače radite. Ispravljanje presom može isušiti vašu kosu, pa bi bilo dobro da koristite masku ili da ostavite balsam da vam stoji nešto duže nego inače. Dobro isperite kosu, i povedite računa o tome da ne ostane ulepljena, ili da vi ne ostanete suviše dugo pod tušem da ne bi isprao svu masku/balsam iz kose.
3. Koristeći peškir od mikrofibera ili običan peškir pokušajte da pokupite što veću količinu vlažnosti iz kose.
4. Poprskajte kosu instant regeneratorom koji se ne ispira.
5. Koristite češalj sa širokim zupcima da razdelite i počešljate kosu. Ako prirodno nemate razdeljak, napravite ga češljem sa tankim zupcima.
6. Osušite kosu uz pomoć fena. Koristite fen sa produžecima za duvanje, da biste mogli da ga držite bliže kosi i četki
7. Počešljajte kosu da biste razmrsili što više čvorova. Poprskajte regenerator koji se ne ispira ukoliko ne možete da razmrsite kosu, a zatim pokušajte ponovo da se počešljate.
8. Gornji sloj kose savijte u punđu.
9. Podelite donji deo kose u male, tanke pramenove. Za najbolji rezultat napravite pramenove širine 2,5-5 cm, i debljine oko 1-1,5 cm.
10. Poprskajte sprej za zaštitu kose po pramenovima, a zatim ih počešljajte da biste ih razmrsili. Kosa koja nije umršena će se bolje ispraviti. Sprej za zaštitu od toplote i regenerator koji se ne ispira će takođe biti od pomoći.
11. Jednom rukom držite pramen, a drugom uzmite peglu (presu) i povlačite je od korena na dole. Držite kosu čvrsto u presi.
12. Povucite presu niz pramen jednim pokretom. Ako pramen nije potpuno ravan, to je OK, pređite presom još jednom.
13. Ne mrdajte rukom dok povlačite presom kosu. Ostaće vam horizontalne linije ucrtane u kosi i moraćete da pređete presom još nekoliko puta kroz kosu da biste ih uklonili. Ponovljeno povlačenje kroz kosu da bi se uklonile linije može da je ošteti.
14. Nemojte da se uzrujavate ako vidite da se para diže od pegle. Njene ploče su veoma vruće, a u kosi može ostati malo vlage od pranja i sprejova. To neće oštetiti vašu kosu. Sve dok ne čujete cvrčanje, ovo neće da vam ošteti kosu.
15. Nastavite da ispravljate redom pramenove ukrug. Spustite ostatak kose iz punđe, zavežite donji deo, i ispravite novi.
16. Pregledajte svoje delo u ogledalu da biste bili sigurni da niste propustili neki pramen. Ne zaboravite da prekontrolišete kosu pozadi. Sada je vreme da pređete zaboravljene pramenove ili one delove koji nisu dobro ispali.
17. Poigrajte se kosom da biste je namestili. Možda ćete morati da pređete presom opet neki deo u drugom pravcu, kako biste ga sklonili s lica ili da biste ga namestili na željeni način.
18. Nastavite da stilizujete kosu, ali izbegavajte da je prskate vodom ili penom. Voda će naterati vašu kosu da se ponovo uvije ili momentalno ukovrdža.
19. Razmislite o korišćenju figara za dobijanje nežnih lokni, ili jednostavno nosite ravnu kosu. Koristite sprej protiv vlažnosti ukoliko živite u oblasti velike vlažnosti vazduha. Vaša kosa će biti podložna kovrdžanju zbog vlage u vazduhu.
20. Stavite malu količinu silikonskih kapi za sjaj kose. Stavite samo nekoliko kapi i istrljajte kosu rukama, a onda prođite prstima kroz nju. Veoma lako možete da preterate sa količinom kapi, pa će vam kosa izgledati grozno.
21. Nosite uvek kišobran sa sobom. Kiša će uništiti vaš trud oko kose, i ostaviće vas u haosu od kovrdža. Takođe nosite traku za kosu ili rajf u toku leta da biste sprečili da vam se znoji čelo zbog šiški. Ako džogirate ili šetate, možete vezati kosu u konjski rep.
22. Operite kosu i opet će biti normalna. Ponovite ove korake.

Članak Kako ispraviti kosu se pojavljuje prvo na Kakopedija.

Postoje velike šanse da putujući Evropom, Latinskom Amerikom, Istočnom Azijom ili Kinom u kupatilima naiđete na bide.

Bide je mali lavabo blizu VC šolje koji se koristi za pranje spoljašnosti genitalija i anusa nakon korišćenja VC šolje ili kada god je potrebno „osvežavanje“. Dok vaš prvi susret sa bideom može biti pomalo zastrašujući, bidei su, ustvari, veoma jednostavni za upotrebu (i higijenski su).

Kako se koristi bide

1. Prvo koristite VC šolju. Namena bidea je da vam pomogne pri intimnom čišćenju nakon korišćenja VC šolje. Dok neki ljudi smatraju da je korišćenje bidea higijenska zamena za toalet papir, mnogi ljudi koriste i jedno i drugo.
2. Opkoračite bide. Većina bidea je dizajnirana tako da se na njemu sedi licem prema slavini, ili leđima, kao što sedite na VC šolji. Ako sedite licem okrenuti prema slavini, lakše ćete kontrolisati tok i temperaturu vode, ali ako nosite pantalone, moraćete da ih skinete kako biste na ovakav način opkoračili bide. Postoje različiti modeli bidea, tako da će raspored mlaznica i deo tela koji želite da operete diktirati to kako ćete se okrenuti.
3. Podesite temperaturu i jačinu mlazova vode po želji. Ako bide ima posebne slavine za toplu i hladnu vodu, prvo pustite toplu vodu, a onda polako pustajte hladnu, kako biste dostigli temperaturu koja vam odgovara. (U toplim krajevima, kao što je Srednji istok, počećete sa hladnom vodom. Toploj vodi neće biti potrebno vreme da krene, tako da, ako prvo pustite toplu vodu, možete se opeći.)
   • Budite jako pažljivi kada pustate vodu, jer kod mnogih bidea mlaz može da bude veoma visok, a da vi samo malo odvrnete slavinu.
   • Prvo se uverite odakle će voda krenuti da se ne biste neočekivano okupali. Ako bide ima mlaznicu u samom bideu (što neće biti slučaj u Britaniji, zbog propisa), iznad te mlaznice stavite ruku kako biste ublažili mlaz vode i onda pritisnite ili povucite ručicu za preusmeravanje vode koja se nalazi između ili odmah iza slavina.
   • Možda ćete otkriti da ćete morati da držite slavinu pritisnutom, kako biste imali mlaz.
4. Namestite se iznad mlaznica tako da vam voda udara u željene delove. Kod nekih bidea možete da stojite nad njima, a kod nekih, možete da sedite. Obratite pažnju da većina bidea nema ništa posebno ugrađeno za sedenje, ali se na njih i dalje može sesti; sešćete na njihovu ivicu. Neki bidei nemaju mlaznice, već samo slavinu postavljenu jako nisko pomoću koje možete samo da napunite bide vodom.
5. Operite deo oko anusa i/ili genitalija. Generalno, jednostavno ćete dozvoliti mlazu da vam operu željene delove, a da vi ne koristite ruke. Ako nema mlaznica, moraćete da upotrebite ruke. Ako želite da koristite sapune, koristite samo one neparfimisane, jer se parfimisani ne preporučuju za upotrebu na genitalijama. Dobro se isperite i ugasite vodu.
6. Osušite kožu. Neki bidei imaju ugrađen uređaj za sušenje koji možete da koristite. Ili, ako ga nemaju, obrišite se toalet papirom. Mnogi bidei imaju peškir obešen pored bidea. On NE služi za brisanje genitalija ili ruku, već se obično koristi za brisanje oko bidea u slučaju da bude potrebe za tim nakon korišćenja.
7. Isperite bide. Kada siđete sa bidea, pustite blag mlaz vode nekoliko sekundi i isperite bide i tako ga osvežite.
8. Operite ruke vodom i sapunom, kao i svaki put nakon odlaska u VC. Kako pravilno prati ruke.
9. Ako sednete na VC šolju, u bideu možete da operete stopala.

Neke prednosti korišćenja bidea su:

• Ljudi kojima je kretanje ograničeno, kao što su stariji, hendikepirani ili bolesni, mogu da koriste bide u slučajevima kada im je korišćenje kade ili tuša neudobno ili opasno.
• Naročito su korisni ljudima koji imaju hemoroide jer smanjuju broj potrebnih brisanja.
• Korišćenje bidea je od pomoći ženama tokom menstrualnih ciklusa jer sprečava ili značajno umanjuje pojave gljivičnih infekcija i vaginitisa.
• Bide možete koristite da brzo operete stopala.

Članak Kako se koristi bide se pojavljuje prvo na Kakopedija.

Koraci ispod predstavljaju smernice za konstruisanje Ethernet Category 5 kabla (uobičajeno poznat kao Cat 5). U našem primeru, pravićemo Category 5e povezujući kabl, ali isti uopšteni metod će poslužiti za izradu bilo koje kategorije mrežnog kabla.

Kako napraviti mrežni kabl

1. Odmotajte potrebnu dužinu mrežnog kabla i dodajte na to još nešto žice, za svaki slučaj. Ako treba da se nakači priključna kapica, uradite to pre svlačenja navlake žica i uverite se da je priključna kapica okrenuta u pravom smeru.
2. Pažljivo skinite spoljašnje navlake kabla. Budite pažljivi kada skidate navlake kako ne biste zarezali ili presekli unutrašnje žice. Dobar način da ovo odradite jeste da sečete kabl uzdužno i uz ivicu, sa kablovskim makazama ili nožem u pravcu od sebe, oko 2 cm prema otvorenom kraju. Ovo smanjuje rizik od zasecanja izolacije žica. Locirajte žicu unutar kabla, a ako ne možete, upotrebite same kablove za „otkopčavanje“ omotača istih, držeći svežanj u jednoj šaci i povlačeći sa strane zajedno sa žicom ili kablom. Odsecite „otkopčani“ omotač i isecite uvrnute parove za oko 30 mm. Primetićete 8 žica (kablića) koji su uvrnuti u 4 para. Svaki par će imati po jednu žicu određene boje i drugu žicu koja je bela sa obojenom crtom u boji svog partnera (ova žica je poznata kao pratilac).
3. Pregledajte da novootvorene žice nisu oštećene. Ukoliko ste probili zaštitni omotač bilo koje žice, moraćete da odsečete ceo deo žice i da počnete ponovo od prvog koraka. Izložena bakarna žica dovešće do ometanja konekcije, loših performansi ili nemogućnosti konekcije uopšte. Važno je da omotači svih mrežnih kablova ostanu netaknuti.
4. Odvrnite parove kako bi stajali ispravljeni među vašim prstima. Bela navojnica može biti odsečena čak i sa omotačem i odložena na taj način (vidite Upozorenja). Da biste lakše rukovali žicama, isecite ih tako da budu 19 mm dugačke od osnove omotača, kao i jednake dužine među sobom.
5. Rasporedite žice po uputstvu za povezivanje koje pratite. Postoje dve metode koje je postavila TIA, 568A i 568B. Primenjivanje neke od ove dve metode zavisiće od toga šta povezujete. Pravi kabl se koristi kod povezivanja dva uređaja različitih nivoa (npr. hub uređaj i PC). Dva slična uređaja obično zahtevaju uvijen kabl. Razlika između ova dva je da pravi kabl ima oba kraja umrežena po 568B, dok uvijeni kabl ima jedan deo umrežen po 568A, a drugi po 568B metodi. U našoj demonstraciji u sledećim koracima, koristićemo 568B, ali instrukcije se mogu lako adaptirati i na 568A.
   • 568B – Stavite žice u sledeći raspored, sleva nadesno: belo-narandžasta, narandžasta, belo-zelena, plava, belo-plava, zelena, belo-braon, braon
   • 568A – sleva nadesno: belo-zelena, zelena, belo-narandžasta, plava, belo-plava, narandžasta, belo-braon, braon. Možete iskoristiti skraćenice 1-2-3-6/3-6-1-2, radi lakšeg pamćenja rasporeda žica.
     
6. Pritisnite sve žice da stoje ravno i paralelno između vašeg palca i kažiprsta. Pregledajte da li su boje ostale u tačnom rasporedu. Odsecite vrh žica tako da budu 12,5 mm dužine od osnove omotača, jer omotač mora da ide u u 8P8C konektor za oko 3 mm, što znači da vam ostaje samo 12,5 mm prostora za individualne kablove. Ostavljanjem više od 12,5 mm odvrnutog kabla, može da se ugrozi konekcija i kvalitet iste. Uverite se da posle presecanja, žice ostaju jednake i uredne; u slučaju da ne uradite tako, postoji mogućnost da žica ne ostvari kontakt unutar džeka (priključka) što može dovesti do pogrešno usmerenih jezgara u priključku.
7. Držite žice ravno položene, kako biste ih ugurali u RJ-45 priključak sa ravnom površinom na vrhu. Belo-narandžasta žica bi trebalo da bude na levoj strani, ako posmatrate džek odozgo. Gledajući pravo u priključak, videćete da li su sve žice uspele da uđu u džek i da li su ostale na svojim mestima. Trebalo bi da vidite žice postavljene u svaku rupu. Možda ćete morati da uložite malo truda kako biste žice čvrsto ugurali u priključak. Omotač kabla bi takođe trebalo da uđe u prednji deo džeka za oko 6 mm, kako bi osigurao kabl onda kada je priklučak pričvršćen. Možda ćete morate da rastegnete omotač do određene dužine pre pričvršćivanja.
8. Postavite povezani priključak u krimper (spravu za presovanje/pravljenje kabla). Snažno stisnite dršku. Kako budete nastavljali, zvuk će se pojačavati. Onda kada budete završili sa presovanjem, drška će se vratiti u otvoreni položaj. Da bi se osigurali da su sve igle na mestu, neki preferiraju dupli stisak, koji možete primeniti ponavljanjem ovog koraka.
9. Ponavljajte sve gore navedene korake sa drugim krajem kabla. Način na koji povezujete drugi kraj (568A ili 568B) zavisiće od toga da li pravite pravi, prevrnuti ili uvijeni kabl (vidite Savete).
10. Testirajte kabl kako biste se uverili da će funkcionisati u praksi. Pogrešno ili nekompletno povezani kablovi, dovešće do nepotrebnih glavobolja. Da dodamo, sa dolaskom power-over-Ethernet-a (PoE) na tržište, uvijeni parovi žica mogu dovesti do fizičke štete kompjutera ili telefonske opreme, čineći još važnijim pravilan raspored žica. Jednostavan tester kablova može to proveriti za vas. U slučaju da nemate tester kablove, jednostavno testirajte povezivanje iglu po iglu.

Stvari koje će vam biti potrebne:

• Klešta za krimpovanje – Ovo je najbitnija alatka i ključna je u procesu izrade kabla. Ako nemate kvalitetna klešta, onda će vaše kablovske konekcije biti loše. Slabija klešta će uzrokovati da teško ili skoro nemoguće ostvarite čvrstu konekciju između žica. Mnogo bolja i kvalitetnija klešta za krimpovanje takođe imaju i podesivo-kontrolisanu jačinu zatvaranja radi preciznijeg krimpovanja. Klešta sa plastičnim telom će verovatno napraviti aljkav spoj i konstantno će praviti slabe pritiske; metalni krimper je preporučljiviji i često se koristi.
• Tester (Opciono) – Iako nije neophodan za pravljenje kablova, dobar kabl tester može da spreči i reši probleme pri umreživanju kablova kao i pri instaliranju istih. Većina testera se sastoji iz dve kutije (transmitera i risivera) u koji se uključuje kabl za povezivanje. Kutija transmitera testira kabl šaljući test pulseve kroz svaku žicu ponaosob, paleći LED svetla na kutiji risivera. Većina testera će vam pokazati rezultate prolaza. Zašto biste želeli da testirate kablove? Čak i ako su minimalno oštećeni, mrežni kablovi će raditi, ali će vašem hardveru uzrokovati pad transfera i iskvarene podatke.
• RJ45 Konektori – Uverite se da su vaši RJ45 konektori pravljeni za tip kabla koji koristite (čvrsti/savitljivi), zbog različitih tipova zubaca koji ulaze među višestruke zavijutke ili idu samo oko jednog. Napomena: ako tražite u prodavnici električne opreme za RJ45 konektore, mogu vas pitati da li želite „čvrste“, „uvijene“ ili „pljosnate“. Izbor „pljosnatog“ odnosi se na stare pljosnate „srebrno satenske“ kablove, korišćene u 10Base-T, i koji ne bi trebalo da se koriste u novim Ethernet razvijanjima.
• Bulk kabl – Bulk kabl (velikog kapaciteta) može se naći u prodavnicama elektronske i kompjuterske opreme, kao i u home centrima. Možete tražiti 5, 5e i 6 kategoriju kablova, u zavisnosti od vaših potreba. Za dužine manje od 125 cm, koristite savitljivi/upleteni kabl. Za dužine veće od 125 cm koristite čvrste kablove.
• Postoje 2 tipa žice (čvrsta ili uvijena), i ona koju izaberete treba da bude u skladu sa tim gde i kako želite da koristite kablove. Vidite upozorenja iznad u vezi PLENUM kabla. Uvijena žica je najbolja za povezivanje radne stanice, jer toleriše savijanje žica bez pucanja konduktora. Čvrsta žica je najbolja za korišćenje u razvodnom ormaru za povezivanje koje će se retko pomerati, zato što konduktori imaju tendenciju da pucaju ako su savijeni ili pritisnuti. Napukli konduktor vodi do „refleksije“ koja pravi pucketanje na LAN konekciji, smanjuje brzinu, kao i pouzdanost.
• Omotač kabla (opcioni ali preporučljivi). On čuva kabl i poboljšava mu sam izgled. Omotač je liveno parče plastike koje štiti konektor od nabiranja u slučaju da je provučen kroz zid ili cevovod. Takođe pruža rastegljivost kablu, čineći čupanje konektora težim.
• Sekač sa pravim uglom za žice. Primetićete da reckaste kablovske makaze sasvim dobro obavljaju posao. Koristite nešto što vam omogućava da lako napravite preseke pod pravim uglom; izbegavajte kosa (dijagonalna) klešta upravo iz tog razloga. Videćete da mnogo kvalitetnih krimperica ima ugrađen sekač sa pravim uglom.
• Ribarska traka – Ribarska traka je metalni ili plastični točak za namotavanje žice ili kabla. Dovoljno čvrst da se ne ošteti ili savije dok se gura unaokolo, ali i dovoljno fleksibilan za guranje mimo ćoškova i krivina, ribarska traka je ključna alatka za postavljanje kablova. Treba je koristiti za: cevovode, unutar zidova, uz strukturne zidove i mreže, valovode, plenume i spuštene plafone, ili u bilo kojoj situaciji gde fizički nije moguće vući kablove sa sobom.

Članak Kako napraviti mrežni kabl se pojavljuje prvo na Kakopedija.

Prženje bifteka u tiganju na način koji vam predstavljamo u ovom članku omogućiće vam da probate najsočnije, najukusnije, dobro pečene bifteke i krmenadle, uprkos zvižducima i ismevanju koje će se najverovatnije čuti od strane “profesionalnih” kuvara!

Sastojci

• Bifteci ili krmenadle debljine otprilike 2,5-5cm
• So, biber, biljni začini
• Ulje za pečenje, kao što je kanola ulje, ulje od kikirikija ili „light“ maslinovo ulje

Recept za spremanje bifteka u tiganju

1. Isperite biftek hladnom vodom, odstranite višak vode rukom ili pljeskajte da se malo osuši. Neka meso odstoji van frižidera neko vreme da bi postiglo sobnu temperaturu pre pečenja (izvadite odrezak iz frižidera 30-60 min pre nego što ga stavite u tiganj). Kada postigne temperaturu sobe, obilno pospite jednu stranu odreska solju (po mogućstvu morskom) i biberom i dobro ih utrljajte u meso vrhovima prstiju ili poleđinom kašike. Okrenite biftek i ponovite postupak sa druge strane.
2. Sipajte ulje u tiganj za pečenje (poželjno je da tiganj bude od nerđajućeg čelika). Koristite veću količinu ulja od one koju vi smatrate neophodnom (biće dovoljno od 3 do 6mm ulja uz tiganj, a uvek  kasnije možete iscediti višak); ulje olakšava prenos toplote neophodne za dobijanje ukusne kore. Ugrejte tiganj na srednjoj ili srednje-visokoj temperaturi. Kada ulje bude baš vruće i skoro da će početi da se puši, stavite meso u tiganj pazeći da ne nagurate više odrezaka odjednom (u slučaju da ih nagurate više u tiganj, oni će se kuvati na pari, a ne pržiti). Trebalo bi da čujete dosta cvrčanja.
3. Nakon nekoliko minuta, proverite donju stranu bifteka da vidite kako napreduje prženje. Trebalo bi da se stvori kora braon ili mahagoni boje. Podesite temperaturu, ako je potrebno, da ne bi došlo do ugljenisanja ili prepržavanja mesa – nemojte da ga predugo pečete ili će se u suprotnom osušiti.
4. Kada meso bude dobro uhvatila vatra, prevrnite ga i sačekajte još par minuta u zavisnosti od debljine odreska i vremena koje je potrebno da bi se uhvatila korica. Sklonite tiganj sa vatre, iscedite ulje i dodajte poveći komad neposoljenog putera i (po izboru) nekoliko grančica majčine dušice i ruzmarina. Aromu možete dobiti na još jedan sjajan način: napravite mali snop od grančica bilja i njime kao četkicom premažite meso nekoliko puta puterom i sokom iz tiganja. Često možemo videti profesionalne kuvare kako prelivaju prevrnuto meso, tj. kašikom sipaju vruće ulje preko mesa nekoliko puta iznova. Na ovaj način će se lepo zapeći kora na gornjoj strani odreska, ali budite pažljivi da se ne isprskate vrućim uljem.
5. Sklonite tiganj sa vatre kada meso bude tek polupečeno i sačekajte 5-10 min. Preostala toplota iz bifteka će učiniti da on bude srednje-krvav. Postoje mnogi načini pmoću kojih možete proveriti da li je biftek dovoljno pečen po vašem ukusu, a da ne morate da ga presečete. Lagano bocnite biftek i ubrzo ćete naučiti kakav je krvav, srednje pečen ili neki drugi biftek. Ili nabavite termometar. Stavite aluminijumsku foliju preko mesa da biste sprečili da se biftek ohladi. Uvek ostavite meso da odstoji da bi sokovi mogli da se oslobode u bifteku. Poslužite ga.
6. Primetićete da su ostali braon komadići u tiganju (ako ste koristili ste tiganj od nerđajućeg čelika). Možete ih iskoristiti za sos tako što ćete ih postrugati sa dna tiganja (deglazirati) i preliti vinom, a potom dodati puter, biljne začine, pečurke, crni ili beli luk, šta god poželite. Ovo je takozvani sos iz tiganja.
7. Takođe, kada pravite sos iz tiganja, možete isipati svo preostalo ulje, tako da vam ostane relativno suvo dno tiganja puno ukusnih braon komadića mesa. Dok je tiganj još vruć, sipajte umerenu količinu štoka, vina ili konjaka i sastružite braon ostake drvenom kašikom. Držite na vatri neko vreme da biste postigli željenu gustinu -slobodno dodajte malo putera.

Još jedan način da napravite “tiganj sos” je da ostavite ostatke masti u tiganju, dodate beli i crni luk i kada se oni namoče mašću, dodajte vino, puter i ostale dodatke. Sos možete iscediti ili ga služiti sa mašću.

Članak Kako spremiti biftek u tiganju se pojavljuje prvo na Kakopedija.

U želji da istaknemo oči, upotpunimo šminku ili da naše oči izgledaju zavodljivije, posegnućemo za ajlajnerima. Ajlajneri mogu biti u obliku olovaka koje su deblje ili tanje, u bočicama, mogu se nanositi četkicama različitih oblika i različite debljine.

Pored širokog sprektra proizvođača, načina pakovanja, nijansi ili načina korišćenja uz senke ili maskare, jako čest problem jeste – nanošenje ajlajnera. Problemi se javljaju kada zadrhti ruka, kada je četkica lošija, ali ipak većina žena svedoči da su iskustvo, vežba i opuštena ruka najbolji i najsigurniji načini da se ajlajner stavi sigurno, estetski lepo i na pravi način.

Kako staviti ajlajner na spuštene kapke

Ukoliko niste vešti u nanošenju ajlajnera ili ruka podrhtava, pre nanošenja ajlajnera na kapcima označite liniju na koju želite da nanesete ajlajner. Lakše je liniju nacrtati olovkom, a ne četkicom koja je fleksibilnija i mekša.

Ukoliko nanesete ajlajner na kapke, a ipak niste zadovoljni izgledom nanesene linije, kao pomoć u korekciji (a da ipak ne skidate sve sa kapaka) jesu štapići za uši. Potrebno je da vrlo malo ovlažite jednu stranu štapića, a da potom, prelazeći preko kapka, obrišete višak sa linija i nacrtate oblik koji ste zamislili i koji ste želeli.

Kako biste postigli najprirodniji izgled i efekat prilikom korišćenja i stavljanja ajlajnera, najbolje je da pratite oblik trepavica, pa tako liniju nanosite u pravcu luka u kojem su raspoređene trepavice. Prirodan izgled stiče se prirodnim nanošenjem ajlajnera, bez docrtavanja linija koje ne pristaju kapku, oku ili izgledu lica.

Još jedan od načina za nanošenje jeste da prethodno nanesete tačkice ajlajnerom na kapak koje ćete kasnijte ajlajnerom povezati u liniju kapka.

Kako staviti ajlajner kašikom

Verovatno ste se u poslednje vreme susreli sa načinom nanošenja ajlajnera uz pomoć kašičice. Vrh kašičice stavite na najuži deo oka koji se nalazi kod gornjeg dela nosa i polako nanosite ajlajner.

Ukoliko želite da postignete mističnost oka, završetak linije malo podebljajte, pa ćete na taj način postići veći efekat oka. Ukoliko kombinujete i ajlajner i krejon prilikom šminkanja očiju, budite sigurni da je čvrstina olovke odgovarajuća.

Ukoliko se olovka krejona previše mrvi, stavite je u zamrzivač na 10 minuta. Ukoliko je, ipak, olovka previše tvrda i ne ostavlja trag na koži koji je dovoljno jak, vrh olovke otopite uz pomoć upaljača. Ali, pre nego što nanesete na kapak, na koži ruke proverite da li se vrh krejona ohladio.

Kako da linija ajlajnera bude savršeno ravna

Ukoliko želite da linija ajlajnera koju nanosite bude savršeno ravna, koristite vrh vizit karte. Takođe, za osveženje dnevnog izgkeda ajlajnera u večernji, možete na postojeće linije aljlajnera dodati malo šljokica ili sjaja – izgledaće svečanije.

Mesto na kojem se završava nanošenje ajlajnera može biti teže da se odredi, pa tako slobodno pre nego što ga nanesete, stavite tačke na mesta na kojima želite da se završi linija koju ste nacrtali.

Možete koristiti i smeđu boju ajlajnera jer pristaje svima, a može biti lepa zamena crnom ajlajneru – toplija i ,,mirnija“. Kako bi linja koju nanosite ajlajnerom bila ravna, ili ipak na samom kraju pod ravnim uglom malo izdugnuta, slobodno kiristite parče lepljive trake koju ćete zalepiti na kapke.

Pre nego što stavite traku na kapak, lepljivim delom pređite par puta preko kože na ruci, kako bi jačina lepljenja oslabila i kako ne bi povredila kožu kapka niti ga nadražila.

U bolje snabdevenim parfimerijama možete pronaći i stikere koji su u obliku ajlajnera, a njihova upotreba izuzetno je jednostavna. Sve što treba da uradite je da stikere – ajlajnere zalepite na kapke, tačno iznad trepavica čime postižete efekat gotovo isti kao onaj koji biste želeli i sa ajlajnerom.

Članak Kako staviti ajlajner se pojavljuje prvo na Kakopedija.

Jetra je jako važan organ našeg organizma i obavlja jako važne uloge. Njeno nepravilno funkcionisanje može dovesti do mnoštva problema i komplikacija. Jedan od najučestalijih uzročnika nepravilnog rada jetre jeste pojava kamenca. Takođe, uzrok nepravilong rada jetre mogu biti i paraziti. Međutim, čišćenje jetre je moguće i nije komplikovano izvesti ga.

Recept: Čišćenje jetre gorkom solju

Jedan od načina čišćenja jetre jeste onaj koji traje 2 dana. Za ovaj način rešavanja problema vezanih za jetru, biće potrebni:

• 50g gorke soli (važna napomena: osobe koje imaju nizak pritisak ne smeju da koriste gorku so, pa tako ne bi trebalo da se opredele za ovu metodu čišćenja jetre)
• pola šoljice (preciznije – 1,5 dl) maslinovog ulja, preporučuje se hladno ceđeno ekstra devičansko maslinovo ulje
• 2 mala ili 1 veliki grejp, svež – dovoljno je iscediti i popiti 2 dl soka.

Za ovaj način čišćenja jetre porebna su 2 dana. Kada odlučite da sprovedete ovaj program, na taj dan nemojte piti nikakve lekove, kapsule ili dodatne vitamine. Obratite pažnju da poštujete vreme, pa tako nemojte kasniti niti raniti.

1. Ujutru, za doručak, pojedite nemasne namirnice: žitarice, voće, hleb i med. Ne preporučuje se da konzumirate: mleko, sir, maslac i ulje.
2. Popodne se potrudite da i ručak bude nemasan: možete jesti bareno povrće ili bareni krompir (smete da dodate malo soli, ali ulje nemojte dodavati), možete jesti i hleb i neko voće. Nemojte jesti ništa masno. Popijte što više tečnosti do ovog vremena, jer nakon 14h ne smete unositi bilo kakvu vrstu tečnosti.
3. Nakon 14h pomešajte 6 dl vode i 50 g gorke soli. Ovu mešavinu podelite na 4 dela. Takođe, možete odložiti u frižider kako biste lakše popili.
4. U 18h popijte četvrtinu mešavine gorke soli koju ste napravili. Nakon što ispijete ovu mešavinu, smete da isperete usta ili da popijete nekoliko gutljaja vode. Grejp i maslinovo ulje stavite na sobnu temperaturu kako bi se ugrejali.
5. U 20h popijte četrvtinu mešavine od gorke soli i vode.
6. U 21:30h završile ste predviđeni plan za čišćenje jetre tako da možete otići u krevet.
7. U 21:45h isecite grejp, iz njega izvadite svu pulpu i sve košpice. Kada ovo završite, treba da ispadne barem jedna polovina šoljice soka od grejpa. Kada biste dobili tri četvrtine šoljice soka od grejpa – bilo bi najidealnije. U sok od grejpa dodajte maslinovo ulje, najbolje je da odložite u posudu koja ima poklopac – pa tako mućkajte dok ne dobijete smesu koja je izjednačena. Ovaj napitak je predviđen da se pije u 22h. Potrudite se da bude tačno u ovo vreme. Ukoliko baš ne možete da stignete u 22h, ne smete zakasniti više od 15 minuta.
8. U 22h popijte smesu od grejpa i maslinovog ulja koju ste prethodno lepo pomešali. Važno je znati da napitak treba da se popije stojeći i najviše do 5 minuta (izuzetak je za osobe koje su bolesne ili narušenog zdravlja – one napitak treba da ispiju do 15 minuta). Nakon što popijete sok, odmah legnite. Na taj način, smesa bolje cirkuliše kroz organizam, pa lakše dolazi do kamenca i lakše ga otklanja. Preporučuje se da legnete na levi bok ili u ravan položaj sa glavom koja će biti podignuta na jastuk. Nemojte se brinuti – nećete imati nikakav neprijatan osećaj i nikakvu bol. Zbog gorke soli koju ste prethodno konzumirali, kanali u organizmu su otvoreni i prošireni. Bilo bi dobro da zaspite i da ne ustajete tokom noći. Što više vremena tokom spavanja provedite na levom boku.
9. Nakon 6h sledećeg jutra potrebno je da popijete sledeću dozu gorke soli – treću. Moguće je da ćete ujutru osetiti neku vrstu mučnine, ali sačekajte da ona prođe, pa kada se opet budete osećali dobro, popijte gorku so. Zatim se vratite u krevet. Dva časa nakon ispijanja treće, ispijte i četvrtu dozu napitka od gorke soli. Zatim se opet vratite u krevet. Dva časa nakon ispijanja gorke soli možete da jedete. Najbolje je da prvo uzmete voćni sok. Nakon pola sata uzmite i pojedite neko voće. Nakon sat vremena pojedite nešto što je lagano. Do trenutka kada budete trebali da večerate subjektivni osećaj treba da bude dobar, znatno bolji nego u prethodnom periodu.

Tokom dana kada budete primenjivali ovaj postupak čišćenja jetre dosta ćete ići u WC. Nakon toga, možda budete uočili zelene kamenčiće u WC šolji. Nemojte da budete zabrinuti i uplašeni – to je kamenac. Proces čišćenja jetre ponovite opet za 2 nedelje. Preporučuje se da se jetra čisti 2 puta godišnje.

Kada se koristi ovaj program čišćenja, on takođe deluje i na: hepatitis, dijabetes, artritis, psihičke bolesti, srčane bolesti, rak, alergije i na mnoštvo drugih bolesti i oboljenja.

Kako biste jetru održali zdravijom, mere prevencije leže u dobroj i pravilnoj ishrani. Neke od namirnica koje treba konzumirati, a dobre su za jetru su: špargla, jabuka, avokado, žitarice, šargarepa, cvekla, kupus, prokelj, citrusi, koren maslačka, kupusasto povrće, grejpfrut, beli luk, lisnato zeleno povrće, zeleni čaj, spanać, maslinovo ulje, kurkuma, paradajz i orasi.

Kako ne bi došlo do brzog čišćenja ili čišćenja za 1 dan kako je navedeno na početku ovog članka, jedite zdravo, nemojte piti alkohol, trudite se da se bavite aktivnostima i da zdravo raspoređujete obroke. Nemojte zanemarivati svoje zdravlje jer koristeći namirnice koje su navedene u prethodnom pasusu, jetra se kontantno održava zdravom, čisti se, oslobađa od svih supstanci koje joj ne odgovaraju i koje joj smetaju su normalnom funkcionisanju. Takođe, nemojte jesti preterano masnu i preterano začinjenu hranu, nemojte preterivati u jelu, nemojte konzumirati određene namirnice kada im za to nije vreme i nemojte piti previše napitaka koji imaju puno zaslađivača i dodatnih hemijskih dodataka koji štete i jetri i celom organizmu.

Članak Kako očistiti jetru se pojavljuje prvo na Kakopedija.

Seminarski rad predstavlja obradu određene teme od strane studenta ili učenika na temu koju je odabrao i zadao profesor, ili ju je student ili učenik odabrao u dogovoru sa profesorom. Svrha seminarskog rada jeste iznošenje mišljena potkrepljenog literaturom, istraživanje i pronalaženje i dolaženje do novih činjenica i zaključaka, uz napomenu da se one ne kose sa naukom, temom i da budu u okvirima onoga što je profesor rekao i pojasnio učeniku.

Pored navedenih ciljeva seminarskog, važan aspekt pisanja istog jeste i savlađivanje tehničkih stvari. Tehnička strana seminarskog podrazumeva način na koji se kuca, font kojim se kuca, prored, razmak, pismo (u dogovoru sa profesorom, mada u poslednje vreme profesori dozvoljavaju jednako korišćenje i ćirilice i latinice), izradu svake strane, numerisanje, navođenje literature, bibliografije, strane za komentar i svega ostalog što će biti pojašnjeno u daljem članku.

Izbor teme za seminarski radi

Izbor teme za izradu seminarskog rada u vezi je sa predmetom koji učenik ili student sluša. Profesor može dati spisak tema kako bi se oni koji pišu odlučili, ali i sami studenti ili učenici mogu dati svoj predlog teme koju bi želeli da razrade u svom seminarskom radu. Nakon odabira teme, potrebno je da student ili učenik pribavi svu literaturu koja mu je potrebna. Profesor će dati spisak, u nekim slučajevima, knjiga ili studija koje su potrebne za obradu onome koji piše. Takođe, profesor može ,,dati slobodnog prostora“ studentu ili učeniku da i sam potraži, po svom izboru, određene knjige ili studije. Pre kucanja (pisanja) samog seminarskog potrebno je svu literaturu iščitati, razumeti, izvući najvažnije kako bi se to na valjani način unelo u seminarski rad prilikom izrade.

Broj strana i tehnička uputstva za seminarski rad

Najčešći broj strana koje treba da sadrži seminarski rad je 15 (profesor će tačno reći koliko strana treba da ima rad iz njegovog predmeta), prored u seminarskom radu je 1,5 (1.5 Lines), font koji treba koristiti je Times New Roman, veličina slova je 12 pts, papir treba da bude A4 formata (preciznije mere: 210mm x 297mm).

Kada se koriste fusnote veličina slova u njima treba da bude 10 pts. Važno je podesiti i veličine margina: leva treba da bude 3 cm, a ostale 2 cm. Takođe, treba se strogo držati zadate teme u seminarskom radu, ne odludati sa iste, pa tako misli (rečenice) treba da budu smislene, povezane, razumljive i gramatički i stilski zadovoljavajući oblikovane.

Struktura seminarskog rada

Kada je u pitanju prva (naslovna) strana seminarskog rada, u samom vrhu treba upisati naziv škole, fakulteta ili druge obrazovne institucije koju student ili đak koji piše rad pohađa. Font slova u ovom slučaju je Times New Roman, veličina slova je 16 pts, obavezno je boldirati (podebljati crnom) ova slova. Na samoj sredini ove prve strane treba da stoji naziv (tema) seminarskog rada. Font je, takođe, Times New Roman, veličina slova 16 pts, boldirano (podebljano crbom bojom). Ispod svega ovoga, sa leve strane (u levom uglu), potrebno je da stoji ime i prezime učenika ili ime i prezime studenta sa obaveznim brojem indeksa, kao i broja studijske grupe (ukoliko studira određeni profil koji treba naznačiti). Sa desne strane, u desnom uglu ispod svega ovoga, potrebno je da stoji ime i prezime profesora sa titulom koju ima – font je Times New Roman, a veličina slova je 12 pts. Na dnu ove stranice, na samoj sredini, potrebno je da stoji mesto, mesec u kojem se izrađuje rad i godina u kojoj se izrađuje rad.

Uvod (uvodni deo) treba da sadrži najvažnije karakteristike teme koja se obrađuje, treba da prikaže osobenosto i uvede u dalje tokove istraživanja i pisanja.

Glavni deo (neki ga nazivaju i – teorijski deo) treba da sadrži sve činjenice koje su vezane za temu samoge seminarskog rada. U ovom delu treba pristupiti problemu, obraditi ga, detaljnije istražiti i prikazati. Stuednt ili učenik može u svom seminarskom radu da koristi i određene grafikone ili sheme, ali sve treba da bude propraćeno pouzdanim referencama i izvorima koje treba navesti. Ukoliko se koristi literatura izvan one koju je dao profesor, potrebno je proveriti i sitražiti njenu tačnost i verodostojnost.

Zaključak treba da sadrži rezime (presek) svega onoga što je navedeno i o čemu je pisano u seminarskom radu. Zaključci ne treba da budu opširni, iscrpni ili duži od predviđenog. Treba da sadrže kratku i jasnu poruku onoga o čemu se pisalo u seminarskom radu.

Literatura je zasebno poglavlje i u njemu se navode sve reference u vidu knjiga i (ili) studija koje su korišćene u seminarskom radu. Bibliografski podaci mogu se navoditi na sledeće načine: numerički način, harvardski način ili kombinacijom oba ova načina. Numerički način podrazumeva da referenca dobija broj po redosledu po kojem se pojavljivala u tekstu. Na primer, referenca koja se pojavljuje 8. ona je broj 8. Harvardski način podrazumeva navođenje referenci prema abecednom redosledu prezimena autora čija se građa koristila. Ukoliko su dva autora u pitanju, navode se prezimena oba autora, ali ukoliko su u pitanju tri ili više autora, navodi se samo prezime prvog autora, a u nastavku se piše ,,i saradnici“. Ipak, pored sva tri načina popisivanja literature, preporučuje se harvardski način jer je najjednostavniji, ali ujedno je i najpregledniji.

Rad se potom štampa, koriči, i nosi na odbranu. Neki profesori rad pregledaju nasamo, pa tek nakon toga iznose obrazloženje i ocenu, a neki profesori odbranu seminarskog rada vrše usmeno, tako što se student ili učenik ispituje, pa se nakon toga potrebni podaci u vezi sa seminarskim radom unose u evidenciju.

Za pisanje seminarskog rada koji će biti dobar potrebno je neko vreme, nije preporučljivo žuriti, navoditi netačne izvore ili skretati sa teme ili je pogrešno obraditi. Treba dobro proveriti literaturu koja je preporučena, iščitati je, izvući sopstvene zaključke i uneti ih u seminarski rad. Ukoliko se doslovno ili putem parafraziranja navodi misao nekog autora, potrebno je to navesti u fusnotama, jer misao nije onoga koji piše seminarski rad (čak i ako nije pod znacima navoda), već autora određene studije, publikacije ili knjige.

Članak Kako treba da izgleda seminarski rad se pojavljuje prvo na Kakopedija.

Mango je voće iz tropskih krajeva, zavodljivog ukusa nalik na breskvu i kokos, ujedno, može se naći u supermarketima i na pijacama. Plod manga koji je zelen znači da nije dozreo i da će biti kiseo. Onaj plod koji prezre postaće previše sladak, pa ukus i dalje neće biti pravi. Plod manga koji je dozreo biće sasvim malo mekan kada ga budete dodirnuli, ali pod rpstima ćete napipati pulpu.

Kako oljuštiti mango

Jedan od glavnih problema u vezi sa mangom je – kako ga oljuštiti? Nije ga sasvim lako očistiti, ali nije ni previše naporno, pa pre svega prvi problem zadaje oblik ove voćke. Ukoliko pokušate da oljuštite mango kao bilo koju drugu voćku, jabuku ili krušku, napravićete nered, a sam plod nećete jesti na način koji ste zamislili. Pored svog egzotičnog ukusa i neobičnog izgleda, važno je napomenuti i blagodeti kojima obiluje, a to su: magnezijum, cink, vitamini E, C i A. Takođe, sjajan je u prevenciji svih kožnih bolesti, kao što je psorijaza, ali i kao što su akne. Ukoliko želite da opustite mišiće i poboljšate cirkulaciju, mango će biti dobar izbor. Mango možete jesti  i tako što ga iseckate, ali od njega se mogu praviti i kremovi, prelivi, kolači ili smoothie napici.

1. Ukoliko želite da oljuštite mango, pre svega ga postavite pod mlaz vode, dobro ga isperite pa ga potom osušite krpom.
2. Manji deo koji se nalazi na dnu otklonite kako biste lakše mogli da krenete sa čišćenjem ploda.
3. Plod manga je u obliku košpe, pa je tako pri krajevima uži, a pri sredini se širi.
4. Prvo isecite dva dela sa strane, a središnji, najveći deo, izdvojite nakon što ste dva dela isekli. Plod je pun pulpe, pa tako ukoliko naiđete na istu kada sečete, samo je zaobiđite nožem.
5. Dva dela manga sa strane koja ste prva odsekli, sada uzmite. Na njima nožem, polako i ne dodirujući kore, iscrtajte mrežicu putem kockica. Dok ovo radite, pazite da ne zasečete koru.
6. Kada zasečete mrežu na jednom delu, kockice koje ste napravili nožem izvadite ili vrhom noža ili prstom, ukoliko je mango zreo.
7. Isti postupak sa zasecanjem ponovite i na drugom bočnom delu manga. Središnji deo manga ima belu košpu, pa taj deo zasecajte nožem dokle god je sočan, pa potom izvadite sve.

Ukoliko je mango jako zreo, potrebno je samo da ga operete i isečete na parčiće kao i lubenicu, i jedete ga kašikom – zreliji mango je jako mekan.

Drugi načini konzumiranja manga odnose se na mešanje i kombinovanje sa drugim vrstama namirnica. Mango se može kombinovati sa drugim vrstama voća, povrća ili sa drugim slanim ili slatkim namirnicama. Ukoliko se odlučite da mango jedete sa slanim namirnicama, potrebno je da operete, zatim ga oljuštite, razdvojite ga od košpe, a potom ga ispasirate kako biste dobili teksturu nalik sosu. Ovakav sos možete staviti preko mesa, najlepše je piletine, ili bilo koje druge vrste morskog povrća. U ovakav sos je jako lepo dodati čili papričice, čili sos ili sveže isceđeni sok od limuna.

Mango se izrazito preporučuje za konzumiranje ženama koje su u ciklusu, pa je tako povećana potreba za gvožđem. Takođe, mango se za jelo preporučuje i osobama koje pate od anemije, pa ga je pogodno jesti i nakon nekih operacija ili povreda kada je izbgubljeno dosta krvi iz organizma.

Članak Kako se jede mango se pojavljuje prvo na Kakopedija.

Sinusi predstavljaju mesto (šupljine) u kostima ljudskog lica i ljudske lobanje i kada nema nikakvih zdravstvenih smetnji i poteškoća u tom prostoru nalazi se vazduh. Svaka osoba ima pet, kako se naziva – parnih sinusa, koji putem svojih otvora veličine  2mm – 5mm imaju ,,vezu“ sa šupljinama u nosu i na taj način imaju ,,vezu“ i sa spoljšnjom sredinom.

U gornjem delu ljudske vilice nalazi se prvi par, zatim su sledeća dva para koja se nazivaju zadnji i prednji sitasti sinusi smešteni između nosa i oka. U sredini ljudske glave nalaze se klinasti sinusi (kako samo ime kaže – smešteni u klinastoj kosti), a oni koji se nazivaju čeonim sinusima lokalizovani su u kosti čela (čeonoj kosti).

Kako bi naši sinusi bili zdravi i kako bi pravilno funkcionisali, važne su njihova ventilacija i drenaža. Ipak, sinusi koji su najveći lokalizovani su u kostima gornje vilice. Sa strana naše nosne duplje, kao i iznad, nalaze se manji sinusi.

Kada se javlja upala sinusa

Kada se govori o sinusima, najčešća pitanja i nedoumice su one u vezi sa upalom sinusa. Najčešće se javlja usled zarazne bolesti, prehlade ili gripa. U takvom stanju osoba oseća bol u delovima glave, lica ili čela. Takođe, sinusi u takvom stanju luče sluz (sline) koje teku iz nosa.

Ukoliko se sinusi ne leče pravovremeno i prema pravilnom redosledu, problem može postati stalan, akutan, uz konstantna ponavljanja.

Kada je u pitanju upala sinusa koja je hroničan, ne postoji lek koji bi problem izlečio stopostotno. Najvažnije je obratiti se otorinolaringologu kako bi utvrdio u kojoj fazi upale se nalaze sinusi.

Metode su različite: rastvori, čajevi, aromaterapije, pa sve do hiruških zahvata. Kada naša nosna šupljina začepi, vazduh teško prolazi; može biti zbog prehlada, alergija, virusa, korišćenja određenih lekova, ili neke vrste polipa, itd.

Kako izlečiti sinuse – lekovi za sinuse

Kada dođe do zapušenja (začepljenja) nosa, postoji nekoliko varijanti i opcija za otčepljnje:

1. Kapi – kapi za nos mogu se kupiti u bilo kojoj apoteci (Nafazol, Adrianol, Olint, Marisol..). Prema priloženom uputstvu unosite kapi u nos, a ukoliko nakon 2 – 3 dana nema promena, potrebno je promeniti terapiju.
2. Sinusan (rastvor tj. sprej za nos) – ovaj sprej predstavlja kombinaciju timijana, žalfije, etarskog ulja mente, ekstrakta bršljanja, demineralizovane vode i Koloidnog srebra. Mnoge osobe svedoče pozitivno i toplo preporučuju Sinusan.
3. Physiomer Hypertonic (morska voda koje je u spreju) – može se koristiti kao preventiva i zgodna zamena za kapi za nos. Prilikom korišćenja rastvora sa morskom solju treba biti oprezan jer so može oštetiti sluzokožu nosa. Tako se posavetujte sa farmaceutom, pa uzmite ili Mariol ili Nasic, a postoje i kapi za nos od morske soli sa dodatkom Pantenola.
4. Rastvor za infuziju (fiziološki rastvor) – takođe, u apoteci možete kupiti i fiziološki rastvor (koji se stavlja i u infuziju) i putem šprica ispirajte nos sa njim. Takođe, u fiziološki rastvor možete dodati i nekoliko kapi Pantenola koji je u obliku rastvora. Možete napraviti svoj rastvor od fiziološke vode i Pantenola, koristiti ga po potrebi – Pantenol deluje jako dobro na sluzokožu nosa i sprečava dalje razmnožavanje bakterija.
5. Lekovi (tablete) – prvi u nizu za korišćenje kada je u pitanju upala sinusa su Defrinol i Rinasek, a i sami lekari ih prepisuju. U sastavu Rinaseka su pseudoefedrin i triprolidin. Triprolidin pripada grupi antihistaminica koji umanju u pomažu kod suzenja očiju, sekrecije, kijanja, ali i uspešni su protiv alergija. Pseudoefedrin pomaže u sužavanju krvnih sudova, pa se tako sprečava oticanje sluzokože.

Rinasek se koristi za:

• Kijavicu (prehladu)
• Sluzokožu nosa koja je pod upalom (zapaljenjem) – Vazomotomi rinitis
• Sluzokožu nosa pod upalom (zapaljenjem) čiji je uzročnik alergija – alergijski rinitis

Defrinol je dobar za upotrebu i kada je u pitanju povišena telesna temperatura i bol. Takođe, osobe sa ovom vrstom problema preporučuju i homeopatski lek Cinnabsin.

Kako izlečiti sinuse – pražnjenje sinusa inhalacijom

Kao još jedna uspešna metoda izdvaja se i inhalacija (inhaliranje). Ono se vrši kada se nos pari, kada se vruća para udiše – vrela para može biti čak i od vode koja je bez dodataka, nos će se otčepiti.

Dobar lek je i dodavanje prstohvata bosiljka u vrelu vodu. Inhaliranje se preporučuje uveče pre nego što se krene na spavanje, jer je nakon inhalacije respiratorni sistem ,,otvoren“, pa se prehlade i virusi lakše događaju. Kuhinjska so i bosiljak mogu se, takođe, koristiti i za obloge koje se stavljaju na sinuse. Krpu ili peškir potopite u vodu koju ste spremili za inhalaciju, a u kojoj se nalaze bosiljak ili kuhinjska so. Mlaku, nikako vrelu, oblogu stavite na deo iznad očiju i na čelo, pre spavanja, odmah nakon inhalacije. Bol, pritisak i neprijatnost biće drastično manji.

Kapi za sinuse na biljnoj bazi

Prirodne kapi za nos (sinuse) sastoje se od sledećih elemenata: 1 kašika maslinovog ulja, 1 kašika meda i 1 kašika Komove rakije (Komovice). Odnos datih elemenata je u razmeri 1:1:1, a na samom kraju dodaje se vrlo malo fiziološkog rastvora čija funkcija je, najpre, da malo razblaži rakiju. Potrebno je jednom ujutru i jednom uveče da se mešavina nakapa u nos – pra kapi. Legnite lepo, zabacite glavu, neka kapi uđu duboko, a ako je potrebno i ušmrknite da bolje prođu; malo će peckati, ali je to normalna reakcija zbog rakije. Sluz koja je slatka osetićete malo nakon stavljanja kapi, osećaj će biti dosta lakši, a nakon par minuta slobodno ustanite i popijte čašu vode.

Pored ovoga, pored obrva namažite neku kremu za lice, a u plastičnu kesu stavite 2 kašičice rena. Nemojte koristiti ren koji ste sveže izrendali, već uzmite ren iz teglice. U početku ćete osećati peckanje sa strana, a onda preko celog čela. Takva reakcija je normalna. Držite oblogu do pola sata.

Takođe, ako ništa od predloženog ne pomaže, obratite se lekaru.

Članak Kako izlečiti sinuse se pojavljuje prvo na Kakopedija.

Pored toga što je omiljeni napitak mnogih, kuvano vino takođe je dobro i kada je osoba prehlađena, ali i da zagreje krv. Vino se može spremati i u kućnim uslovima, a evo i nekoliko recepata.

Recept za kuvano vino sa pomorandžom

Potrebno je:

• 2,5dl vode
• 5dl polusuvog crnog vina
• polovina kašičice karanfilića
• 3 kašike šećera
• nekoliko krišaka pomorandže
• malo cimeta ( po ukusu)

U posudu dodajte vodu i šećer, pa zatim sve zagrejte. Potom dodajte cimet i karanfilić, a kada provri, sipajte vino. Grejanje nastavite, ali pomešano ne sme više da ključa. Potom možete sipati u čaše, a u svaku čašu dodajte po 2 – 3 kriške pomoramdže.

Recept za kuvano vino na engleski način sa cimetom

Takođe, vino se može kuvati i na engleski način, a priprema je sledeća i potrebno je:

• 0,75l vina
• 60g šećera
• 1 pomorandža koju je potrebno prepoloviti
• 1 muskantni oraščić koji treba narendati
• 1 štapić cimeta
• 60ml džina
• 1 lovorov list

U posudu sipajte: najpre vino, šećer, cimet, pomorandžu, lovorov list i muskantni oraščić. Sve to polako grejte sve do momenta dok se šećer potpuno ne rastopi. Ukoliko volite vino koje je slađe, slobodno dodajte još šećera. Budite oprezni jer vino ne sme da proključa. Nakon što skinete sa vatre, dodajte džin. Vino sipajte u čaše – spremno je za konzumiranje.

Recept za belo kuvano vino

Pored crvenog, može se kuvati i belo vino. Potrebno je:

• 8 kašika šećera
• 2 pomorandže
• 4 – 5 zvezdica anisa
• 4 –5 manjih karanfilića
• 3 – 4 štapića cimeta
• kašika meda

Jednu od 2 pomorandže iz recepta iscedite jer ćete njen sok dodati u vino. Drugu pomorandžu pažljivo i dobro operite, a potom je isecite na krugove sa korom. Sve ostale sastojke iz recepta sipajte u posudu dok ne proključaju, pa zatim ostavite da se kuvaju na nižoj temperaturi do 20 minuta. Možete sipati u čaše.

Recept za belo kuvano vino sa kruškama

Još jedan zanimljiv recept za kuvanje belog vina je sa – kruškama. Ostaćete prijatno iznenađeni.

Potrebno je :

• flaša belog vina
• 2 kruške (moraju biti sveže)
• 1 čaša vode
• 1/3 čaše šećera
• 1 štapić cimeta
• 5 karanfilića
• ½ čaše kanadskog likera

Pre svega, kruške operite, oljuštite i očistite od semenki koje se nalaze u njoj. Zatim ih iseckajte na kockice. Karanfilić, cimet, šećer, kruške i vodu stavite u posudu i kuvajte sve dok kruške ne postanu meke. Otprilike, potrebno je 10 minuta. Kada kruške postanu meke, izvadite sve začine, a kruške stavite u blender ili ih mikserom potpuno ispasirajte. Sjedinjenu masu koju ste dobili potrebno je da vratite u šerpu. Nakono ovoga, dodajte one sastojke koji sadrže alkohol: belo vino i kanadski liker. Znaćete da je gotovo kada se pojavi para. Nakon toga, možete poslužiti vino.

Recept za crno kuvano vino sa jabukama

Takođe, postoji još jedna lepa i zanimljiva opcija kuvanog vina. U pitanju je kuvano vino – sa jabukama. Potrebno je:

• vino (crno)
• 2 čaše sveže ceđenog soka od brusnice
• 2 čaše cidera koji je od jabuke
• 1 pomorandža koja je dobro oprana i iseckana na kolutove, zajedno sa korom
• 1 jabuka koja je dobro oprana i iseckana na kolutove, zajedno sa korom
• 10 karanfilića
• ½ šolje brusnica koje su sveže
• 3 – 4 bobice pimeta
• 4 štapića cimeta
• 1 šolja (šoljica) brendija
• med ili šećer (po ukusu)

Sve sastojke koji su navedeni pomešajte u jednu posudu, izuzev brendija. Potrebno je da se sastojci kuvaju na blagoj vatri, otprilike pola sata. Kada sve to odradite, možete sipati brendi. Nakon toga, možete poslužiti.

Kuvano vino kao lek i za šta je sve dobro

Pored toga što ga možete konzumirati iz čistog zadovoljstva, kuvano vino dobro je i kao lek. Ukoliko se koristi u ograničenim količinama, vino može da poboljša pamćenje.

Resveratrol je supstanca koje se susreće u crnom grožđu, malinama i crnoj čokoladi. Jedno od glavnih svojstava ove materije jeste da spreči štetno dejstvo na moždano tkivo. Na pomenuti način, vino čuva pamćenje i dobro je, između ostalog, u prevenciji od Alchajmerove bolesti.

Polifenoli mogu da spreče da se ugrušci u krvi stvore, ali i pomažu u održavanju fleksibilnosti i elastičnosti krvnih sudova.

Međutim, crno vino ima mogućnost da smanji loš holesterol. Kada je sezona virusa, gripa i prehlada, 1 čaša kuvanog vina nedeljno dobra je u prevenciji. Kuvano vino uspešno je u odbrani od kijavice, kašlja ili bolova u grlu.

Takođe, kuvano vino je i sjajan napitak za imunitet. Kuvano vino u koje se doda cimet dobar je prirodni lek ukoliko imate problema sa kašljem. Čuli ste za šećer koji se prži (špinuje) u mleku? Umesto mleka, šećer špinujte u vinu – izuzetan lek u borbi protiv kašlja. Kada osećate bol u grlu, imajte na umu da se u vinu nalaze antioksidanti. Pomoći će u smanjenju jakih bolova i kod upala.

Karanfilić i cimet dodati u kuvano vino sjajni su i delotvorni u borbi protiv bakterija. Ukoliko imate problema sa radom creva, kombinujte vino sa karanfilićem i varenje i rad creva biće pospešeno. Takođe, ukoliko se jave proliv ili tvrda stolica – kuvano vino je jedno od rešenja.

Pročitajte i kako izabrati vino, kao i kako pravilno čuvati vino.

Recept za kuvano vino sa biberom za prehladu

Recept za kuvano vino kada ste prehlađeni je sledeći:

1. Propržite jednu supenu kašiku šećera. Nakon što šećer požuti, dodajte vodu i neka se sve rastvori.
2. U sve ovo dodajte još 1 supenu kašiku šećera i kada se svi sastojci rastope dodajte vino. Neka se zagreje, ali ne i da provri.
3. U čašu dodajte biber po ukusu (otprilike – jedna kašičica) i dodajte vino.

Ukoliko se borite i sa povišenim pritiskom, potrebno je da u ovako spremljeno vino dodate i kašičicu cimeta.

Članak Kako skuvati vino se pojavljuje prvo na Kakopedija.

Pojava skupljanja i nagomilavanja suvišne vode u ljudskom organizmu može da napravi problem svakom čoveku. Količina vode koja se može skupiti je i do 7 litara. Neke navike u ishrani i načinu vođenja života su prvi korak u oslobađanju od ovog problema. Kalijum i natrijum dva su najznačanija elementa u ljudskom organizmu koja održavaju normlanu količinu vode.

Ipak, kada se nađe višak elementa natrijuma, voda se lakše vezuje za naša tkiva i na taj način ostaje u našem organizmu i sve više se skuplja. Namirnice i biljke koje sadrže više natrijuma pospešuju izlučivanje tečnosti, pa se preporuke odnose na to da se više konzumiraju jagode, banane i krompiri. Pored toga, važne su i sledeće stavke:

• unos masti, soli i šećera potrebno je samnjiti
• potrebno je na dnevnom nivou vežbati i biti aktivan oko 30 minuta kako bi limfa brže proticala kroz organizam
• sveže voće i povrće obavezno se mora naći u ishrani
• važno je piti 8 čaša vode na dnevnom nivou, jer kada telo dobija dovoljne količine vode, manje količine će se zadržavati
• krastavac je sjajan prirodni diuretik, pa je važno konzumirati ga

Ove navike dovode do zadržavanja viška vode i našem organizmu:

• sedenje ili stajanje koje je dugo
• ishrana koja je loša
• male količine unosa vode na dnevnom nivou
• period kada je vreme toplo
• pre i tokom dobijanja menstruacije
• bolesti (artritis ili bolest bubrega)

Ukoliko osećate mučenje u vezi sa nagomilavanjem vode u organizmu, sledite sledeće:

• konzumirajte namirnice koje su bogate vlaknima i antioksidansima, one pomažu da se toksini iz našeg tela izbace (peršun, krastavac, kelj, beli luk, kupus, jabuka, šargarepa, đumbir, limun)
• žitarice od zobi – imaju potencijal da zadrže u sebi veće količine vode
• unos šećera, masti, soli, ugljenih hidrata i namirnica koje sadrže konzervans izbacite iz upotrebe

Prirodni diuretici za izbacivanje vode

Ove namirnice vam mogu pomoći u izbacivanju viška vode iz organizma:

• uvin čaj
• zeleni čaj
• čaj od brusnice
• čaj od maslačka
• čaj od komorača
• čaj od koprive
• mlaka voda sa ½ dcl jabukovog sirćeta
• čaj od peršuna
• napici sa grejpom, đumbirom i limunom
• napici od povrća
• napitak od šargarepe, jabuke i đumbira

Recept za izbacivanje viška vode iz organizma

Jedan od napitaka koji je dobar u rešavanju od ovog problema je sledeći. Potrebno je:

• 1 kašićica uvinog čaja
• 1 kašićica zelenog čaja
• 1 kašičica čaja od koprive
• 3l provrele vode

Recept za Sasi napitak koji pomaže izbacivanju viška vode iz organizma

Bilo koja vrsta treninga, aktivnosti ili šetnje može pomoći u izbacivanju suvišne vode iz organizma. Takođe, iskustva svedoče da je Sasi napitak mnogima pomogao u izbacivanju suvišne vode iz organizma, ali i u mršavljenju. Za Sasi je potrebno:

• sveži listići mente (nane)
• svež đumbir
• 1 limun
• 1 krastavac
• 8 čaša vode

1. Potrebno je dobro oprati limunovu koru, raseći ga napolovinu i obavezno izbaciti semenke koje se nalaze u njemu.
2. Polovine koje ste dobili od limuna zasecite sa nekoliko strana, a potom ih ubacite u vodu koju ste stavili u posudu (onih 8 čaša).
3. Limun  nemojte pritisakti, cediti, rendati, niti mu bilo šta raditi.
4. Oko 10 listova sveže nane ili mente dobro operite i dodajte u posudu.
5. Đumbir srenje veličine oljuštite i narendajte u posudu u kojoj se nalazi sve ostalo.
6. Dobro promešajte sve napravljeno i ostavite da stoji u frižideru tokom noći.
7. Sutradan ovaj napitak konzumirajte kada god ste žedni i kada god imate potrebu za vodom.
8. Vitaminski napitak nemojte piti duže od jednog dana.
9. Kada god želite da ga pijete, napravite ga veče pre, ostavite ga da odstoji u frižideru i konzumirajte ga dan nakon.
10. Prvi rezultati moguće je da budu vidljivi već nakon 4 – 5 dana pijenja Sasi vode.

Recept sa peršunom za izbacivanje viška vode

Takođe, postoji još jedan jednostavan napitak koji se priprema u kućnim uslovima i dobar je za izbacivanje viška vode iz organizma.

1. Potreban je 1 litar vode i 4 kašike peršuna.
2. Vodu je potrebno prokuvati, a zatim dodati sitno iseckan peršun.
3. Vodu zajedno sa peršunom treba kuvati 5 minuta. Nakon 5 minuta potrebno je šerpu skloniti sa šporeta kako bi se napravljeni napitak ohladio, ali dok je još toplo, izvadite peršun (najbolje je da procedite u drugu šerpu u kojoj će se hladiti).
4. Pijte čaj dok je još topao i nemojte ga šećeriti. Čaj nemojte piti uveče ili pred spavanje jer se od ovog čaja mokri češće.

Članak Kako izbaciti višak vode iz organizma se pojavljuje prvo na Kakopedija.

Ukoliko želite da obeležite svoju porodičnu slavu na srpski tradicionalni način, niste sigurni da poznajte sve neophodne detalje kako to učiniti, a ne želite da pogrešite ili ispustite neki od slavskih obreda, ovaj članak je tu da vam pomogne.

Kako se slavi slava

Ispratite sledeće korake i bićete iskusan domaćin u obeležavanju svoje krsne slave.

1. Nekoliko dana uoči slave, potrebno je da sveštenik osvešti slavsku vodicu. Najverovatnije će vas sveštenik iz vašeg kraja sam posetiti. No, ukoliko ne dođe, obavezno ga pozovite.
2. Deo osvećene vodice upotrebiti pri spravljanju testa slavskog kolača.
3. Slavski kolač se mesi od pšeničnog brašna. Potrebno je da bude kružnog oblika i da bude ukrašen krstom i pečatom na sredini sa slovima ИС ХС НИ КА. Ta slova imaju značenje – Isus Hrisos pobeđuje!
4. Pored slavskog kolača od glavnih obrednih predmeta za slavu obavezno treba spremiti i koljivo (kuvano žito koje se zaslađuje medom ili šećerom), kao i voštanu sveću, ulje za kandilo, crveno vino i ikonu svetitelja.
5. Po crkvenim propisima slava se slavi jedan dan i to na dan sveca. Međutim, ukoliko želite da ispoštujete tradiciju našeg naroda, onda ćete slavu obeležiti tri dana. Dan pre slave, uveče obeležava se „navečerje“ kada se oko zajedničke trpeze okupljaju članovi porodice sa gostima. Glavni obredi vezani za slavu se vrše na sam dan sveca, glavni dan slave. Dan nakon, obeležava se „pojutrica“ ili „ispraćaj“. Do većeri se obično, razilaze svi gosti.
6. Pred ikonom svetitelja na dan slave, obavezno treba da gori kandilo.
7. Na glavni dan slave, dva obreda su najznačajnija: rezanje slavskog kolača i „dizanje slave“. Njih je potrebno obaviti pre ručka.
8. Upaliti sveću.
9. Pored slavske sveće, pali se i jedna manja sveća koja se ubada u koljivo.
10. Sveštenik reže kolač. Ukoliko sveštenik nije u mogućnosti da bude prisutan na slavi, njegovu ulogu preuzima domaćin. Prerezani kolač se preliva unakrsno vinom. Zajedno sa sveštenikom, kolač domaćin okreće u pravcu kretanja sunca. Ukoliko je domaćin u ulozi sveštenika, onda to čini zajedno sa uglednim gostom. Kolač se okreće triput i naizmenično ljubi. Sveštenik ili osoba u ulozi sveštenika izgovara – Hristos po sredi nas! Dok druga osoba učesnik u ljubljenju kolača veli – Jeste i biće! (Alternativno slavski kolač domaćin može rezati sa sveštenikom u crkvi.)
11. Kolač prelomiti na četiri dela. Četvrtinu u kojoj je uboden bosiljak, domaćin diže uvis i nazdavlja slavi. Ovaj obred se naziva „dizanje slave“.
12. Iz zdelice sa koljivom svi prisutni na slavi uzimaju i probaju po jednu kašiku prekrstivši se pritom.
13. „Oranje“ je obred u kome se svi ukućani uhvate za pogaču i vuku. Ko odlomi najveće parče biće najuspešniji u radovima te godine. Pogača stoji ispod slavskog kolača.
14. „Napijanje u slavu svecu“ – prvu zdravicu izgovara najugledniji gost na slavi, podižući pritom, času s vinom. U drugoj zdravici se nazdravlja domaćinu i članovima njegove porodice da imaju puno zdravlja, a u trećoj za sveopšti mir, blagostanje i dobro naroda.
15. Slavska trpeza može biti posna ili mrsna u zavisnosti da li se tog dana po crkvenom kalendaru posti ili mrsi.
16. Za mrsnu trpezu obično se sprema supa, rinflajš, sarma (i/ili punjene paprike), pečenje (najčešće praseće) i torte i kolači.
17. Za posnu trpezu sprema se riblja čorba, zapečen pasulj prebranac, posne sarme (i/ili punjene paprike), riba, posne torte i kolači.
18. Jela se serviraju na trpezi redom koji je naveden u prethodne dve stavke. Počinje se dakle, sa supom ili čorbom, a završava dezertima.
19. Na kraju dana kada dogori, sveću domaćin gasi vinom.

Lista potrebnih stvari potrebnih za organizovanje slave:
voštana sveća, kandilo, ikona sveca, slavski kolač, vino, koljivo, osveštena slavska vodica, bosiljak, pogača, set slanih i slatkih jela.

Članak Kako se slavi slava se pojavljuje prvo na Kakopedija.

U kući imate samo stari hleb, niste u mogućnosti da kupite svež, niti da umesite domaću pogaču, jer niste nabavili dovoljno pšeničnog brašna, a gladni ste i voleli biste pojesti nešto toplo, slasno i ukusno za večeru. Predlažemo da napravite poparu.

Kako se pravi domaća starinska popara

Ispratite naredne korake i naučite kako da od starog hleba napravite ukusan obed koji će voleti svi vaši ukućani, deca posebno.

1. U lončić ili šerpu sipajte vodu do visine nekoliko prsta. Možete staviti i više vode, sve zavisi koliku količinu popare želite prigotoviti. Mera od 2dl vode i 250 do 300 grama hleba (oko pola vekne hleba) je mera za jednu do dve porcije, sve zavisi koliko ste ješni.
2. Uključite ringlu na šporetu na srednju jačinu.
3. Stavite lončić ili šerpu sa vodom na uključenu ringlu, kako bi se voda ugrejala.
4. U vodu ubacite komadić maslaca ili margarina (oko 50 grama).
5. U činiji izlomite hleb na komade, kao kada biste ga iskidali da nahranite ptice na ulici ili u dvorištu. Dakle, veličine kockica od po jedanog kubnog centimetra.
6. Kada voda provri dodati izlomljene komadiće hleba. Kada promešate smesa mora biti gusta, ali ne pregusta. Potrebno je da hleb upije vodu, da omekša. Svaki komadić, nakon što se promeša, mora biti nakvašen. S tim da smesa ne sme biti suviše retka. Tačnije, hleb ne sme upiti previše vode. Izraženo u merama, obično na 2dl vode ide oko pola vekne hleba. No, može doći do odstupanja, u zavisnosti od starosti hleba, zato je najbolje na licu mesta, postepeno dodavati šaku po šaku komadića hleba i mešati. Kada procenimo da je smesa gusta, stajemo sa dodavanjem hleba. Suštinski, čak i da napravite retku smesu, obrok ćete moći da pojedete. Isto važi i za pregustu smesu. Pitanje je samo da li volite gušće ili ređe. U svakom slučaju, tendencija je da se napravi neka sredina, jer tako obično, popara biva najukusnija. Kao u priči „Zlatokose i tri medveda“, gde je Zlatokosa probala prvo vrelu, pa hladnu kašu, i tek kad je kušala iz treće zdele koja nije bila ni topla ni hladna, mogla je reći da joj je baš po meri.
7. Izlomite na komade kravlji ili ovčiji sir. Ko voli može i kozji sir. Na 2dl vode i oko 300 grama hleba, potrebno je oko 150 grama sira.
8. Dodajte u smesu izlomljeni sir.
9. Mešajte smesu dok se sir ne otopi i sjedini sa njom.
10. Sklonite lonac sa jelom sa ringle.
11. Isključite šporet.
12. Servirajte poparu dok je još uvek, vruća. Nemojte čekati da se ohladi. Popara se jede dok je smesa topla da se pri svakom zahvatu odvaja vruća para.

Ovladavši tehnikom pravljenja popare potpomažete ekonomičnijem raspolaganju resursa. U svetu dnevno ima na stotine gladnih, koji jedva da uspevaju dobiti krišku hleba za pojesti. Ekomičnim raspolaganjem namirnicima u sopstvenom domu stvaramo sebi bezbednije uslove za opstanak i život na zemlji, bez da se bojimo gladi. U znanju je moć. Mnogo toga što smatramo beskorisnim, može se zapravo, ponovo uspešno upotrebiti, samo treba znati kako. Malo hleba, komad sira, zdelica pitke vode, i šta nam više treba do li plavog neba.

Želimo vam prijatan i ugodan obrok!

Neophodne stvari:
šporet, lonac ili šerpa, kašika za mešanje, stari suvi hleb, maslac ili margarin, sir, voda

Članak Kako napraviti poparu se pojavljuje prvo na Kakopedija.

Kao jedna od profesija koje su obavljale delatnost na polju prava čija je funkcija da overava ugovore, punomoćja, sporazume i mnoga druga pismena obaveštenja u pravnom prometu javlja se profesija notara odnosno javnog beležnika. Koreni ove profesije postoje još u okviru instituta drevnog rimskog prava, a na našim prostorima istu srećemo u određenim pravnim rešenjima između dva svetska rata u okviru Kraljevine Jugoslavije. Poslednjih godina profesija notara je opet aktuelizovana kroz sintagmu „javni beležnik“ kao sinonima iste.

Iz tog razloga smatramo da je neobično važno da se čitalac ovog teksta podrobnije upozna sa tematikom „Kako postati javni beležnik„, jer je ova profesija postala poslednjih godina jedna od veoma poželjnih mnogo više od ostalih pravnih profesija.

Šta radi javni beležnik (notar)?

Ono što je suština pojma javnog beležnika jeste činjenica da se radi o pravnoj profesiji koju isti obavlja kao stalno zanimanje. Pri tome javni beležnik (notar) obavlja delatnost koja u sebi sublimira niz akata i radnji među kojima svakako treba izdvojiti sledeće: sastavljanje isprava, overavanje različitih vrsta isprava u prisustvu zainteresovanih stranaka koje nakon ovakve overe imaju značaj javne isprave,  preuzimanje na čuvanje raznih vrsta isprava, novca, kao i drugih predmeta, a takođe i postupanje u određenim sudskim postupcima (jedan od najznačajnijih svakako je vanparnični postupak raspravljanja zaostavštine – ostavinski postupak)

Pri tome, neophodno je napomenuti da je javni beležnik nezavistan i samostalan u obavljanju svojih zadataka i poslova. Prilikom imenovanja, te razrešenja javnog beležnika ključnu ulogu igra Ministarstvo pravde Republike Srbije kao neposredno nadležno u ovim pravnim stvarima.

Kako postati javni beležnik

Da bi određeno lice bilo imenovano za javnog beležnika – notara, neophodno je da ispunjava čitav niz uslova, koje ćemo taksativno navesti:

• Državljanstvo Republike Srbije;
• Poslovna sposobnost, odnosno sposobnost zaključivanja pravnih poslova, kao i opšta   zdravstvena sposobnost;
• Posedovanje diplome pravnog fakulteta koji je lice završilo u Republici Srbiji ili nostrifikovana diploma pravnog fakulteta koji je lice završilo van teritorije Republike Srbije;
• Kumulativan uslov – da lice ima položen pravosudni ispit, ali i ispit za javnog beležnika;
• Radno iskustvo u trajanju od pet godina nakon što je položen pravosudni ispit, naravno ovo iskustvo mora biti u okviru pravne struke;
• Dostojnost za obavljanje zadataka i poslova u okviru profesije javnih beležnika – notara;
• Elementarna pismenost, koja sublimira upotrebu srpskog jezika prilikom govora, čitanja i pisanja istog, a ukoliko je u okviru određene jedinice lokalne samouprave (opštine ili grada) u službenoj upotrebi i jezik određene nacionalne manjine neophodan uslov je da javni beležnik – notar upotrebljava i poznaje isti bez ikakvih teškoća, ili ukoliko ne poseduje ova znanja, onda isti treba da zaključi sa sudskim prevodiocem za kopkretan manjinski jezik sporazum kojim će se regulisati njihova međusobna saradnja.
• Prostor koji je neophodan za redovno obavljanje zadataka i poslova javnog beležnika, ili da budući javni beležnik odnosno notar može dokazati da će biti obezbeđen odgovarajući prostor u tom smislu.

Članak Kako postati javni beležnik se pojavljuje prvo na Kakopedija.

Ukoliko ste primetili da lošije vidite, da su vam predmeti koje gledate na daljinu i/ili blizinu mutni, a voleli biste da vidite jasnije, pročitajte i ispratite naša upustva za poboljšanje vida.

Kako poboljšati vid

1. Posetiti oftalmologa ili optometristu i obaviti kontrolni pregled vida.
2. Vežbe za oči mogu biti korisne, ali ne mogu zameniti optičko pomagalo kao što su naočare sa dioptrijskim staklima i dioptrijska kontaktna sočiva. Ukoliko se optička pomagala ne nose, a utvrđena je potreba za njima, takav vid nemara može dovesti do bržeg pogoršanja vida. Nošenjem naočara usporava se rast dioptrije i postiže se jasan vid. Imajte to uvek, na umu kada odbijete da nosite naočare.
3. Jako je važno da se naočare urade u skladu sa merama vašeg oka. Svako od nas ima poseban razmak zenica. Dioptrija i razmak zenica koja odgovara vašim očima, vrlo verovatno neće odgovarati većini drugih ljudi. Zato nipošto ne koristite naočare koje nisu rađene po merama vašeg oka. Korišćenjem takvih naočara ćete u trenutku videti jasno, ali na duže staze mogu se prouzrokovati tegobe vašim očima i vidu.
4. Ako ste kratkovidi (nejasno vidite kada gledate na daljinu) pored nošenja naočara, savetuje se i vežbanje oka da fokusira udaljene predmete. Na primer, sedite na obali reke i posmatrate relej na brdu. Pokušajte da izoštrite i uočite što više detalja na tom releju. Gledajte što češće možete predmete koji su daleko od vas. Vežbe vam neće smanjiti već postojeću dioptriju, ali će uticati na njen sporiji rast. Kratkovidost je nasledna. Ukoliko imate minus dioptriju, kod vaše dece će se kad tad javiti potreba za korekcijom vida. Naime, i ona će biti kratkovida. Kratkovidost, budući da je zapisana u genetskom kodu, ne može se izbegnuti. No, vežbama se može usporiti rast i razvoj dioptrije u velikoj meri. Svako inhibiranje procesa koji vodi u pogoršanje, je suštinski poboljšanja.
5. Nakon puberteta, svi sa visokim minus dioptrijama mogu konsultovati oftalmologe refraktivne hirurgije oka. Lekar će proceniti da li ste podoban kandidat za lasersko skidanje dioptrije. Nakon intervencije laserskom opremom dizajniranom za skidanje dioptrije, osoba će videti jasno bez upotrebe optičkih pomagala.
6. Sa ulaskom u 40.-te godine života, polako će vam se smanjivati akomodacija oka za jasan vid na blizinu. Tada se javlja potreba za naočarima sa plus dioptrijom. Kome je utvrđena dioptrija i za daljinu i za blizinu poboljšanje vida se postiže koriščenjem progresivnih stakala.
7. Sa starošću kod nekih se može javiti zamućenje sočiva poznato pod nazivom katarakta. Hiruškim zahvatom u trajanju od 15 minuta u lokalnoj anesteziji, postiže se da osoba ponovo jasno vidi.

Članak Kako poboljšati vid se pojavljuje prvo na Kakopedija.

Kupili ste kutijicu sa domino pločicama i pitate se šta učiniti sa njima. Kako odigrati partiju domina i dobro se zabaviti? Domino je društvena igra koja je podjednako zabavna i deci i odraslima.

Pločice se postavljaju licem okrenutim ka dole. Lice domine je ono koje je linijom po sredini podeljeno na dva polja, a u njima je raspoređeno od nula do šest tačkica. Sveukupno set za igranje domina ima 28 tablica, pločica.

Kako odigrati partiju domina

1. Izvadite domino pločice iz kutije na sto ili neku drugu ravnu površinu. Okrenite ih licem na dole, a onda promešajte.
2. Iz gomile izdvojite po šest pločica, ako igrate u dvoje. Ukoliko vas ima troje onda, pet. Ako pak, ekipa za partiju domina broji četiri osobe onda, svako dobija po četiri domino pločica. Broj domino tablica koje se dodeljuje svakom igraču se izračunava tako što od broja osam oduzmete broj igrača.
3. Stranu svojih pločica na kojima su označena polja i tačkice igrač treba da skriva od pogleda ostalih. Najčešće domine koje posedujete, a pre nego što ih upotrebite u igri, ređate ispred sebe, postavivši ih uspravno, tako da budu oslonjeni dužom, a užom stranom, i da polja sa tačkicama budu okrenuta ka vama, da biste mogli neometano da ih gledate, dok su skrivene od pogleda ostalih igrača.
4. Igru počinje onaj igrač koji ima dominu sa najvećom istovetnom vrednošću u oba polja. Prva takva domina je ona koja u oba polja ima po šest tačkica. No, ukoliko ona nije izvučena ni kod jednog od igrača, onda se pita da li neko kod sebe ima dominu u čijim je poljima poređano po pet tačkica i tako redom, dok se ne dođe do pitanja da li neko ima dominu bez tačkica. Ukoliko niko od igrača nije izvukao dominu sa poljima istovetnog broja tačkica, onda, sa gomile nepodeljenih domina, svaki od igrača uzima po jednu dominu, dok se ne izvuče domina sa istovetnim brojem tačkica sa leve i desne strane.
5. Izvučena domina koja ima isti broj tačkica u oba polja, postavlja se na sto licem okrenuta na gore.
6. Svaki od igrača ređa svoje domine tako što nalepljuje polje svoje domine sa poljem domine na stolu iste vrednosti. Na primer, ukoliko na stolu stoji domina koja sa jedne strane ima šest, a sa druge pet tačkica, igrač treba iz svog seta domina da izvuče dominu koja na jednoj svojoj strani ima šest ili pak, dominu koja na jednoj strani ima pet tačkica i da potom, tu stranu domine bilo da je sa pet ili šest tačkica, priljubi uz stranu domine sa istim brojem tačkica. Nešto poput spajanje karika. Na samom početku, na dominu koja u oba polja ima istu vrednost, nadovezuje se domina koja sa jedne strane ima vrednost domine na stolu, tako da se formira oblik slova T.
7. Igra se završava kada se jedan od igrača oslobodi svih domina koje poseduje.
8. Neki put se dešava da je igra „blokirana“. To je situacija kada niko od igrača ne može da odigra potez kojim bi se oslobodio preostalih domina, koje poseduje. U tom slučaju, svi igrači otvaraju svoje domine i sabira se koliko svako od igrača ima poena. Svaka tačkica nosi po poen. Domina bez tačkica nosi 14 poena. Pobednik je ona osoba čije domine u zbiru imaju najmanju vrednost.

Sada kada znate pravila, ugodno, zabavno i lepo provedite vreme sa svojim prijateljima i članovima svoje porodice uz domino! Srećno igranje!

Neophodne stvari
set domina od 28 pločica za igru, ravna površina

Članak Kako se igraju domine se pojavljuje prvo na Kakopedija.

Sudski prevodioci izdaju prevode koji moraju biti potpuno verni originalnom tekstu uz overu pečatom stalnog sudskog prevodioca, odnosno tumača, ali koja je razlika između sudskog prevodioca i sudskog tumača? U principu, nema razlike jer je naziv “sudski prevodilac” novi termin za sudskog tumača. Ipak, postoje bitne razlike između prevodioca i sudskog prevodioca.

Razlika između prevodilaca i sudskog prevodioca

Ako se prvi put nađete u situaciji da su vam potrebne usluge prevođenja sa overom sudskih prevodilaca, verovatno ćete bili u pomalo zbunjujućoj situaciji. Kome da poverite svoj dokument na prevođenje? Prevodiocu ili sudskom prevodiocu – tumaču? Nemojte da vas to obeshrabri jer ćemo vam u nastavku teksta objasniti razliku. Već smo rekli da ne postoji razlika između obavljanja delatnosti sudskog prevodioca i sudskog tumača, razlika je samo u imenu.

Prevodilac je osoba sa stručnim sposobnostima da prevede strani jezik u ciljani jezik (obično maternji) ili obrnuto. Profesionalni prevodilac je zanimanje koje zahteva opšte poznavanje jezika i visok nivo obrazovanja, u stanju je da određeni tekst koji je napisan na jednom jeziku prenese na drugi i pritom ga prilagodi duhu jezika koji se prevodi. Prevodioci najčešće prevode knjige, časopise, raznu literaturu, filmove, veb sajtove i slično. Za razliku od sudskih prevodilaca, za ovu vrstu prevoda nije potrebna overa pečatom stalnog sudskog prevodioca.

Sudski prevodilac – tumač

Sudski prevodilac – sudski tumač je osoba sa visokim i stručnim jezičkim obrazovanjem, postavljena od nadležnog suda, koja svojim pečatom i potpisom dokazuje da je prevedeni dokument istovetan originalu. Sudski prevodilac je osoba koju imenuje Ministarstvo pravde Republike Srbije, a njegov je posao da prevodi, na zahtev suda, fizičkog ili pravnog lica, pisani tekst sa srpskog na strani jezik, sa stranog na srpski jezik ili sa jednog na drugi strani jezik za koji je ovlašćen. Sudski prevodilac se takođe odaziva pozivu suda u sudskim procesima u cilju pružanja usmenih i pismenih prevodilačkih usluga. Sudski prevodilac nije ograničen samo po usmenom i pismenom prevođenju sa overom sudskog prevodioca, on je takođe profesionalni prevodilac koji pruža usluge prevođenja i bez overe sudskog prevodioca, odnosno sudskog tumača.

Dokumenta koja se najčešće prevode i overavaju su:

• Svedočanstva
• Diplome
• Uverenja
• Potvrde
• Izjave
• Ugovori
• Izvodi iz matičnih knjiga

Postupak za imenovanje stalnih sudskih prevodilaca

Postupak za imenovanje trajnih sudskih prevodilaca pokreće se zahtevom nadležnim institucijama prema mestu prebivališta ili prebivalištu podnosioca zahteva. Potrebni su potvrda o nekažnjavanju, dokaz o državljanstvu, dokaz o školovanju i jezičkim veštinama. Pre odluke o zahtevu, službenik suda kandidatu na ispitu upućuje na znanje potrebne informacije o strukturi pravosudnog organa, državne uprave i pravnog vlasništva. Kandidat za stalnog sudskog prevodioca koji je diplomirani pravnik ne podleže proveri znanja, kao i osoba koja je već imenovana za stalnog sudskog prevodioca za drugi jezik. Nakon uspešnog polaganja ispita, službenik suda šalje kandidata za stručno usavršavanje u jedno od stručnih udruženja stalnih sudskih prevodilaca.

Ako kandidat ispunjava sve uslove, ispunjava test znanja i vodi stručnu praksu, Ministar donosi odluku o imenovanju stalnog sudskog prevodioca. Stalni sudski prevodilac imenuje se na neodređeno vreme.

Članak Kako postati sudski prevodilac se pojavljuje prvo na Kakopedija.